*Текст је објављен у часопису Виноград Господњи (Божићни број, 2025), стр. 21-23.
Заједница са Господом је смисао и циљ живота у Цркви. Оно што свети Никола Кавасила назива животом у Христу поистовећено је са светотајинским животом у Цркви, у којем овде и сада антиципирамо реалност Царства небескогa. Ако се наш живот пројављује искључиво у биолошком облику, он са смрћу и пропадањем губи сваки смисао. Оваплоћени Логос Божји, Који је Извор живота, даје смисао целокупном човековом постојању, јер се „Закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христаˮ (Јов. 1, 17). Христос је Спаситељ пале људске природе. Свети Атанасије Велики ову надумну тајну јасно формулише речима: „Он (Христос) се очовечио да бисмо се ми обожилиˮ (свети Атанасије Велики, О Oчовечењу Бога Логоса, Беседа, Нови Сад 2017, стр. 213). Живот у Христу постаје делатан кроз свете Тајне које су утемељене и врхуне у светој Евхаристији, Тајни над Тајнама.
На питање шта су свете Тајне можемо одговорити: то су оне видљиве свештене радње које су прожете невидљивом благодаћу Духа Светога. Свете Тајне укључују и духовну и материјалну стварност. Освећујућа благодат Духа Светога дарује нам се кроз вештаствене (материјалне) елементе: воду, уље, хлеб и вино. Кроз свете Тајне се успоставља однос духа и материје какав ће постојати у будућем веку: „Исповедам једно крштење за опроштење грехова.ˮ У наведеним речима Символа вере спомиње се само света Тајна крштења јер кроз крштење људи постају чланови Цркве, а у Цркви потом примају и остале свете Тајне. И поред чињенице да је живот у Цркви у свеукупности саображен са светотајинским начином постојања, постало је уобичајено да се говори о седам светих Тајни, јер број седам означава пуноћу и савршенство. Међу седам светих Тајни обично се убрајају: крштење, миропомазање, Евхаристија, покајање, брак, свештенство и јелеосвећење. Нећемо, међутим, погрешити ако кажемо да су свете Тајне, поред наведених, и неке друге свештенорадње као што су велико или мало водоосвећење, чин монашења или пак чин опела и остали свештени обреди Цркве. Према учењу појединих светих Отаца, молитвени и врлински живот у Цркви такође се поистовећује са светом Тајном. У богословском учењу преподобног Јустина Ћелијског о светим Тајнама уочавамо истину да је све у Цркви света Тајна, јер је све потопљено у неизрециву светост безгрешног Богочовека Господа Христа. Светитељ на више места недвосмислено истиче да свака света Тајна извире из Светајне Цркве и увире у њу, односно у Тајну Богооваплоћења. Није случајно што преподобни Јстин свете Тајне увек доводи у везу са светим врлинама, желећи да нам поручи да су свете Тајне и свете врлине за сваког хришћанина два носећа стуба живота у Цркви Христовој. У прилог овоме говори и чињеница да у трећем тому Догматике преподобног Јустина саставни део поглавља о светим Тајнама чини и светитељево учење о светим врлинама. Видимо да он често назива светом Тајном сваку нашу молитву, свако добро дело и сваки вид нашег саображавања животу по Јеванђељу.
Наше промишљање о значају светих Тајни наставићемо кратким освртом на сваку од њих. „Заиста, заиста вам кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божјеˮ (Јов. 3, 5). Крштење је света Тајна у којој човек, кроз троструко погружење у воду, умире за грех и грешни живот, рађајући се за живот вечни. Сваки човек се кроз крштење присаједињује новом животу у Христу. Крштење је непоновљива света Тајна. Говорећи о светој Тајни крштења, преподобни Јустин Ћелијски доноси закључак да боголико биће човеково у светом крштењу добија сав бе- смртни програм свога живота.
Миропомазањем новокрштени прима благодатне дарове Духа Светога који га чине припадником царског свештенства, што потврђују и следеће речи: „А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога Који вас дозва из таме на чудесну светлост Својуˮ (IПетр. 2, 9). Ако је света Тајна крштења лично учешће у смрти и Васкрсењу Христовом, онда је миропомазање лично учешће у светој Педесетници. Миропомазање је света Тајна у којој се кроз помазивање светим миром новокрштеноме дарују благодатни дарови Светога Духа који га крепе, просветљују и усавршавају у духовном животу. При миропомазању се помазују чело, ради освећења и просветљења ума; прса, ради освећења чулâ; руке и ноге, ради освећења целокупне делатности и владања човечјег. Саставни део свете Тајне миропомазања јесте и пострижење власи као знак приношења новокрштеног на жртву Господу.
Евхаристија је света Тајна коју је установио Господ наш Исус Христос на Тајној вечери са Својим апостолима (Лук. 22, 19 – 20). Овом Тајном Црква актуализује Христово свештено искупитељно дело, пројављено у Његовој крсној жртви и Васкрсењу (Мaт. 26, 26 – 27; Лук. 22, 17 – 19 и IКор. 11, 23 – 26). Црква и Евхаристија су две нераздвојне реалности јер Нови Завет, из којег се рађа нови Народ Божји, јесте запечаћен крвљу Исуса Христа (Мaт. 26, 26 – 28 и Марк. 14, 22 – 25). Евхаристија није само једно свештено дело већ срж свеколиког живота у Цркви. Света Евхаристија је Светајна Цркве јер се кроз њу остварује за- једница између Бога и човека, а кроз човека и заједница Бога са свеколиком творевином. Евхаристија је Светајна Цркве јер кроз њу све остале свете Тајне добијају своју благодатну пуноћу и савршенство. Заједничарећи у Телу и Крви Господа Исуса Христа, ми се сједињујемо са Богом и са Духом Његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесници Христови. Господ јасно позива: „Ако не једете Тело Сина Човечјега и не пијете Крви Његове, немате живота у себиˮ (Јов. 6, 53). Целокупну богословску мисао преподобног Јустина о светој Евхаристији могли бисмо сажети речима да се кроз њу, овде и сада, актуализује целокупни богочовечански Домострој спасења.
У светој Тајни покајања чланови Цркве, благодаћу Духа Светога и молитвом, примају опроштај грехова учињених после крштења, ради обнове заједнице са Богом и помирења са литургиј- ском заједницом чији су чланови. Дакле, сваки учињени грех је промашај спасоносног циља и он нас као такав одваја од црквене заједнице. Сила опраштања грехова је обећана апостолима неколико пута (Мат. 16, 19 и 18, 17 – 18). Ова света Тајна је установљена Спаситељевим речима: „Примите Духа Светога! Којима опростите грехе опраштају им се и којима задржите, задржани суˮ (Јов. 20, 22 – 23). Преподобни Јустин Ћелијски свету Тајну покајања поистовећује са духовним леком, сведочећи да покајање руши пакао у човековој души и приводи је у рај.
Светом Тајном брака Црква преображава природну везу мушкарца и жене у свету Тајну која је икона односа Христа и Цркве, а њиховом потомству даје благослов за живот у домаћој цркви – породици. О томе упечатљиво сведоче молитве чина свете Тајне брака. Поучавајући о овој светој Тајни, преподобни отац Јустин своју мисао темељи на речима светог апостола Павла: „Тога ради оставиће човек оца свога и матер своју и приљубиће се жени својој и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и Црквиˮ (Еф. 5, 31 – 32).
У Посланици Јеврејима свети апостол Павле опширно говори о јединственом и непролазном свештенству Великог Архијереја Христа (ср. Јевр. 7, 21 – 28). Дела апостолска сведоче да су свети апостоли изабрали и рукоположили прве ђаконе и презвитере (Дела ап. 6, 1 – 7 и 14, 23). Кроз свету Тајну свештенства, благодаћу Духа Светога и полагањем руку епископа, одабрани чланови Цркве се постављају на одређене свештене службе – ђаконску, презвитерску и архијерејску. Када говори о светој Тајни свештенства, преподобни Јустин посебну пажњу посвећује служби епископа, будући да епископ на светој Литургији иконизује Господа нашег Исуса Христа, Јединог Истинског и Савршеног Свештенослужитеља, „Који приноси и Који се приноси, Који прима и Који се раздајеˮ (Молитва Херувимске песме).
„Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене и нека се моле над њим, помазавши га у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му сеˮ (Јак. 5, 13 – 16). У наведеном одељку налазимо сведочанство о установљењу свете Тајне јелеосвећења. Поред тога, из овог одељка произилази истина да је исцељивање болних благодаћу Божјом било саставни део живота апостолске Цркве. Служба исцељивања није дарована само апостолима као појединцима већ је дарована Цркви као заједници. Јелеосвећење је света Тајна у којој свештенослужитељи помазују болне освећеним уљем ради њиховог исцељења и опроштаја учињених грехова, о чему сведочи и преподобни отац Јустин.
Из свега до сада наведеног долазимо до закључка да се, према учењу преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, кроз свете Тајне сједињујемо са Спаситељем Христом. То можемо и сликовито приказати на следећи начин: када сунчева светлост уђе у кућу, тада светиљка која је запаљена у кући више не привлачи погледе присутних већ сунчеви зраци надјачавају светлост кућне светиљке. На исти начин благодат Божја улази у човека кроз врата светих Тајни и преображава га. Та врата је отворио Христос и никада их не затвара будући да је кроз свете Тајне свагда присутан међу нама.
Катихета Бранислав Илић