Ушушкана у шуми, на само десетак минута вожње од главног пута Гњилане – Ново Брдо, у Горњем Макрешу налази се црква посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског. Црква Светог Николе у Горњем Макрешу није само грађевина, она је тихи и непоколебљиви сведок опстанка, вере и историјског памћења у једном суровом времену. Смештена у прелепом, али данас готово потпуно измењеном демографском пејзажу, ова светиња носи терет векова, али и наду, која је темељ вере. Њена усамљеност није знак слабости или напуштености, већ симбол хришћанског трпљења. Чињеница да опстаје окружена другачијом културом и језиком говори о њеној светости која не познаје границе и о поштовању које, упркос свему, изазива код оних који поред ње пролазе, желећи да окрену главу, али их страх спречава. За ову светињу овдашњи мештани и духовници говоре да је поштују и Албанци, јер лековити извор недалеко од ње доноси окрепљење свакоме ко заиста верује. Јер све што бива, бива нам по вери.
Историја
Да бисте разумели положај овог храма, потребан је осврт на прошлост, јер тако једино можемо сагледати садашњост. Будућност је, колико у Божјим, толико и у нашим рукама.
Макреш, село код Новог Брда било је место у којем су живели најхрабрији Срби средњег века и место на коме је турска војска наишла на најснажнији отпор у одлучујућој бици пре освајања новобрдске тврђаве. Најраније помињање Новог Брда налазимо из периода краља Стефана Уроша II Милутина и тај документ се чува у Дубровачком архиву. Ново Брдо је током 14. и 15. века била најпознатија варош на овом просторима, а била је позната у читавој Европи, захваљујући златним и сребрним рудницима. Константин Философ, биограф и савременик деспота Стевана, и неки српски летописци Ново Брдо не зову другачије него „град сребрни, уистину и златни.“ Том аналогијом, околна места и градови су, такође, имали повољан положај, укључујући и Макреш. И данас постоје копачи који траже закопана блага, чему сведочи и рупа у цркви. Али злата одавно нема, осим у очима оних који злато гледају духовним видом.
После пада Новог Брда у два наврата, више никада се није повратила слава овог средњовековног града. Црква Светог Николе се налази у селу Горњи Макреш, које је према историјским записима обновљено још пре великих сеоба Срба крајем 17. века. Сами темељи ове цркве, али и локалитети у њеној близини као што је „Гробљиште“, указују на то да је хришћански живот овде цветао вековима. Посебно је значајан податак да су се управо код Макреша 1432. године одиграле тешке борбе између новобрдске војске и Турака, што овај простор чини местом велике историјске жртве. Верује се да је црква Светог Николе подигнута на темељима манастира из 14. века, а Гњиланци и мештани из околних крајева ову цркву називају још и ,,Стари Свети Никола“. Обнова храма од темеља започета је последње деценије 20. века, а обновитељ је Благоје Јовановић из Горњег Макреша чији се гроб налази у близини цркве, по његовој жељи. Пре неколико година Албанци су, по сведочењу мештанке Стојанке Стојковић из Горњег Кусца, затворили пут ка цркви, али су почеле да им се дешавају лоше ствари и они су по опомени светитеља поново отворили пут.
Овај храм се налази на српском приватном имању чији власници живе у Словенији. Све је чешћа појава нелегалне сече шуме око храма, починиоци остају некажњени, а такав манир уништавања прелепе природе се наставља. Сваког 22. маја на дан спомена Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског који је храмовна слава и црквени сабор, окупља се велики број верног народа. Многи прелазе стотине километара да на дан славе храма буду у свом родном крају, да преузму колач или га пресеку.
Архитектура и иконостас
Црква је скромна, једнобродна грађевина правоугаоне основе. Сазидана је од ломљеног камена везаног кречним малтером. Зидови су масивни и на неким деловима (попут забата) омалтерисани и окречени у бело. На источној страни налази се мала, споља тространа олтарска апсида са малим узаним прозором који служи за осветљење олтарског простора. Покривена двоводним кровом са црвеним црепом. Главни улаз у цркву налази се на западној страни и завршава се полукружним луком изнад врата. На фасади су видљиви мали, уски прозори (бифоре или једноставни отвори), који поред светлости имају и функцију очувања стабилности масивних камених зидова. Оваква архитектура је типична за мање сеоске цркве на овим просторима. Са леве стране главног улаза налази се горионик, а на врху крова у делу припрате, изнад самих врата је крст од кованог гвожђа. Изнад врата је скромни светларник, а улаз у цркву је, по старом обичају код грађења сеоских цркви, спуштен степеницима (овде их има два), јер је то спречавало бахате разбојнике да улазе коњима у светиње. Припрата је одвојена од наоса уским улазом, а таваница је подашчана ламперијом. Под није поплочан, а унутрашњост је скромна и пригодна сеоским храмовима. У припрати су столови, клупа, неколицина икона и дарова, у централном делу наоса је аналој са престоном иконом Светог Николе, на левој страни је певница са три иконе (Исуса Христа, Пренос моштију Светог Николе и Свети Киријак Отшелник – Михољдан). Олтарски део је одвојен бетонским решењем, у виду, положене греде, како би у будућности могла бити постављена олтарска преграда. Иконостас је скроман, са представама Пресвете Богородице и Христа, Свете Петке, Светог Саве итд. Присутно је неколико старих икона, које датирају из половине прошлог века, и вероватно су дарови верног народа. У будућности се надамо завршетку конака, уређењу прилаза храму и асфалтирању пута.
Лековити извор
Подно цркве, са леве стране налази се лековити извор воде, која је по сведочењима верника чудотворна и многи су се исцелили након умивања њоме. Извор је уређен, може му се прићи и заједно са црквом готово је светилиште у крају које је сада популарно као ,,Гњилански Беверли Хилс“, јер је постало градилиште луксузних викендица, вила и ресторана Албанаца који живе у иностранству. Када кренете од извора према храму, можете видети окачене комаде гардеробе, не само око извора, него и у делу изнад пута све до цркве. Верује се да ће болестан оздравити ако се одећа завеже за дрен. А постоје и приче да и Албанци долазе и доносе одећу.
Чуда
Много чуда је забележено, једно од новијих је сјајна, блештава светлост у олтарском делу, која је уплашила људе који су уређивали простор око цркве. Многа исцељења су забележена, нарочито деце, где је било оздрављења, проговарања, духовног исцељења. И физичко и духовно оздрављење пружају нам храм и лековити извор.
Значај
Већ је поменуто да је овај крај заиста светилиште и опстајање у једном таквом окружењу је тест издржљивости једра усред јаке олује. Посвећеност Светом Николи, који је заштитник морепловаца и путника, у овом контексту добија нову симболику – ова црква је и сама путник кроз време који је пребродио све олује историје, из темеља ницали су нови темељи. Иако је данас можда усамљена у физичком смислу, она је духовно повезана са свим расељеним мештанима Горњег Макреша који се на празник Летњег Светог Николе духом враћају својим коренима.
Црква у Горњем Макрешу заједно са манастиром Драганац, као и осталим косметским светињама, остаје неми молитвеник који чува тајну о томе како се вера чува у најтежим условима, представљајући нераскидиву везу између средњовековног сјаја Новог Брда и данашњег истрајног опстанка српског имена на Косову и Метохији. Ако вас пут наведе у гњиланске крајеве, немојте остати засењени луксузом вила, већ погледајте духовним видом скромност истинске вредности.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“
Текст припада пројекту „Светиње Косова и Метохије“. Реч је о циклусу текстова посвећених знаменитим светињама Старе Србије о чијем историјском, културолошком и духовном значају сведочи наша сарадница са Косова и Метохије, Невена Милосављевић, мастер професор српске књижевности и језика.