Како разумети искушење преко кога долазимо до греха?
Следећи етимологију речи „Искушење“ долазимо до грчког термина „πειρασμός“ који одговара сиријском термину „nesyona“. Сродна реч „искушењу“ означава „искуство“. Обе речи корен налазе у јеврејском језику и значе: „подвргнути испитивању“. У Библији затичемо разне врсте искушења али свако од тих садржи три лица: Бога, човека и ђавола. У Јеванђељима Христа куша и ђаво и фарисеји и законици. Но, о каквом искушењу и упуштању у грех читамо у Булгаков делу „Мајстор и Маргарита“.
Како је искушење представљено у роману?
Нема сумње да је вешто око позоришног редитеља, драматурга и писца Михаила Булгакова успело да на сцену изведе и светлима позорнице осветли моменат за који напомјаник жели да остане сакривен. Права виртуозност писца је у томе што је успео да ухвати, приближи и опише моменат када непомјаник продре у мисли и постаје сапутник па и адвокат нама самима. Како свети оци кажу: Моменат продирања је први и кључан у невидљивој борби. Уколико би човек успео том нападу да одоли све касније борбе би биле лакше.
У поглављу „Црна магија и њено разоткривање“ Волантова (ђаволова) дружина коју чине Волант, мачор Бехемот и преварант Фагот тојест Коровјев (дружини такође припада слушкиња Хела и Азазел али они нису део овог поглавља) долази у Вариете позориште. Дакле, реч је о виду сценске уметности која садржи различите забавне тачке, укључује лаку музику, плес, акробације, мађионичарске трикове… Волантова дружина долази са жељом да у том позоришту изводи своје несвакидашње тачке. Баш тај улазак у позориште симболично представља долазак непомјаника у помисли човеку. Њихов следећи корак је „Предлог“. Дружина финансијском директору позоришта нуди известну понуду. Григорије Данилович, једини из управе кога дружина затиче је, у датом моменту уморан, под тензијом и зна да му од добре представе, дакле, од „Предлога“ зависи посећеност па и зарада. На такво стање духа долази непомјаник са сладуњавим речима ласкајући „Дијаманте наш небески, најдрагоценији господине директоре…“ и након тога изводе трик са сатом који је био код директора у џепу али се након трика нашао у рукама код Коровјева. Након овог трика Волантова дружина изводи још један трик чиме потврђују свој улазак на сцену тојест у помисли човека.
Ако сумирамо ток радње из овог поглавља јасно ћемо уочити следеће:
-Непомајаник долази у време када је човек већ пољуљан. – Непомјаник долази до позоришта али мора да има дозволу од стране човека да би ушао у позориште (заправо у помисли). –Непомјаник бира саговорнику примамљив начин да уђе, у делу то је представљено кроз сладуњаве речи и трик који изненађује човека. – Непомјаник нуди „Предлог“ који човеку који је већ под теретом изгледа као олакшање, решење његових мука. Након тога следи прихватање понуде. Тако је Булгаков представио кључне кораке за улазак Волантове дружине у театар (тојест, у помисли човека).
Шта се дешава након што човек пристане и пусти Волантову дружину на сцену душе?
Како свети Серафим Саровски говори: Стекни мир и хиљаде око тебе ће се спасити. Супротно томе и онај који не стиче мир и ко око себе гради немир лоше утиче на своју ближње и на себе. Булгаков се потрудио да представи и то шта бива када се човек препусти греху. Волантова дружина која је освојила простор мисли једнога човека, у делу Григорије Данилович, се ту не задржава. Она жели да још некога повуче кроз допуштење које имају од једног човека. То је представљено кроз излазак Волантове дружине на сцену. Бивајући на позорници срца а у делу на позорници они остварују контакт са публиком и кроз то придобијају много већи број душа. Дружина тада одабира „технику“ која је представљена речима „Човека искушава сопствена жеља која га мами и вара“.
У роману шаљиво позориште почиње разговором Воланта и његовог помоћника Фагота о томе какви су грађани и какав је град. Констатују да су се појавили трамваји и аутомоболи. Након тога Волант у разговору са Фаготом закључује: „Али мене наравно не занимају толико аутобуси, телефони и остало… Колико далеко важније питање: Јесу ли се изменили грађени изнутра?“ Након дијалога отпочињу са триковима којима разотривају грехе људи из публике. Тако користећи трик са картама саопште да се шпил налази „У новчанику код грађанина Парчевског, а конкретно између новчанице од три рубље и судског позива ради уплате алиментације грађанки Зељковој“. Тиме представљајући неодговорност. Након тог трика изводе трик са новчаницама које лете због којих се људи свађају и отимају. Тиме представљујући среброљубље. Затим изводе трик у коме предлаже публици да отсеку главу Бенгалском јер говори оно што њима не прија да чују, на шта публика једногласно скандира: Глава да му се откине! Представљајући човекову потребу да суди другоме. Што необична дружина и чини, и отсеца главу Бенгалском. Након што главу успешно враћају Бенгалском долази трик са „Дућаном за даме“ у коме даме пробају хаљину или ципеле и задрже их за себе. У почетку стидљиво је пришла једна црнка али је већина дама из публике похрлила на сцену у „Дућан за даме“ након што си хаљина и ципеле поклоњене црнки. Последњи трик је трик у коме, пред супругом која седи са Аркадијем у театру, разотркивају да је синоћ „Аркадије Аркадијевич опустио свога возача испред зграде Комисије за акустику на Чистом рибњаку (у театру би се мува могла чути) а онда аутобусом кренуо у Јелоховску улицу, у госте код глумице путујућег рејонског позоришта Милице Андрејевне Покобатко, и провео код ње у гостима око четири сата.“.
Волантова дружина је овим триковима добила одговор на јако важно питање:Да ли су се грађани изменили изнутра?“ Након што су добили одговор и увиделу да постоји бежање од одговорности, осуда, среброљубље, превара…како писац наводи поглавље „Црна магија и њено разотркивање “ се завршава речима „И видело се како је сцена изненада опустела и како су се преварант Фагот, исто као и безобзирна мачорчина Бехемот расплинули у ваздуху, ишчезли као што је раније ишчезао маг у фотељи са олиљалом пресвлаком“.
Зашто се „добри човек“ како Јешуа пред Пилатом назива у роману сваког човека упушта у грех?
Волантову дружину Михаил Булгаков користи да би објединио четири романа у свом делу Мајстор и Маргарита. Писац успева да прикаже да је непомјаник део сваког догађаја, сваког времена и сваког места. А тако је и у нашим животима. Непомјаник не спава и налази разне начине да човека покраде и потчини под своје. Налази у нама место где смо слаби, налази место где нас боли, налази рану која нас вуче далеко од радости и жели да је загноји. Прво нуди грех у виду решења и олакшања од крста а након што се човек упусти у грех он му говори „Нема ти спаса, да си могао издржао би али си попустио и сада те Бог одбацује“. „Добри човек“ како Јешуа пред Пилатом у роману назива сваког човека се упушта у грех због своје слабости, због своје привезаности за овозамаљско, због своје немоћи. Видећи човека као „доброг и слабог“ Булгаков је успао да нам приближи истину о нама самима. Подвргнути испитивању, ми сазнајемо истину о својој немоћи али ако се уздамо у Господа сазнаћемо његову свемоћ.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“.