Бог је видело и таме у њему нема никакве. Будите синови видела. (I Јов. 1, 5)
Бесмисао данашњице
У гроб ћеш лећи када будеш зрео, као што се жито сноси када дозри… (Књига о Јову, 5, 26)
„Једном је мој учитељ природописа шетао горе-доле по разреду и говорио нам како, према посљедњим поузданим подацима, живот није ништа друго до процес изгарања, напросто, процес оксидације. Ја сам скочио са свог мјеста и не тражећи дозволу, што у то вријеме није био обичај, добацио му питање: “Који је онда смисао живота?“ Наравно, он није могао одговорити баш зато што је био редукционист.“
Како ријешити проблеме поболијевања једног доба (као што је наше) у којем вучемо бесмислен терет деперсонализације и дехуманизације? Како помоћи људима који очајавају због бесмислености живота?
Виктор Е. Франкл, професор неурологије и психијатрије, као оснивач логотерапије, предочава нам овај израз као „исцјељивање смислом“ или „лијечење смислом.“
Израз „исцјељивање смислом“ можда је више хришћански. Ево шта на дату тему пише свети владика Николај Велимировић:
„Сјетите се када сте били дјеца. У дјечијој души сумња се руши једном помишљу на родитеље. Ко је онај, ко је замијенио родитеље из нашег дјетињства? Живот је мрачан и жалостан јер човјек осигурава средства за живот, а не и сам живот.
Можемо, ја велим. Ти ћутиш.
Ја велим. Можемо. Ти ћутиш.
Ти и ја се сретамо на путу живота и желимо да осигурамо живот. Гле, мјесец и земља и сунце су осигурани и не колебају се у својим основима на које су положени.
Ја велим: Бог. Ти ћутиш.
Ја велим: Бог. Ти ћутиш.
Шта да ради сужањ када изађе из затвора?
Бројни људи данас нису свјесни чињенице да живе функционалну депресију. Наиме, показало се да и када се неуроза отклони, она постаје празнина. „Такав пацијент је дивно прилагођен и способан за рад, али му недостаје смисао. При том се превиђало или заборављало да је само онај човјек који нађе тражени смисао спреман патити и жртвовати се ради тог смисла, спреман положити и властити живот ако је потребно. С друге стране, ако смисао не постоји, човјек је склон да себи одузме живот и спреман је да то учини чак кад су задовољене све остале његове потребе.“
Франкл наводи извјештај са једног америчког универзитета на којем је подвргнуто испитивању 60 студената који су покушали самоубиство и 85% је изјавило да су то учинили јер им се живот чинио бесмисленим. Иако су били активни у друштвеном животу, били добри студенти и имали добре односе са родитељима, патили су од очигледног недостатка смисла живота. Затим, наводи дио писма који је примио од затвореника који је био само број 049246 у затвору:
„Овдје у затвору пружа се мноштво дивних прилика да човјек буде од користи и да се развија. Сада сам стварно сретнији него икада у животу.“
Наводи нам и други, интересантан примјер, једног породичног доктора из Данске, чији је отац пола године боловао од рака. Последња три мјесеца је бринуо о оцу у својој кући и тај период сматра најблагословенијим периодом у своме животу јер му је сваке вечери читао. Он вели: “Мој је отац три мјесеца знао да је његова болест кобна али се никада није потужио. Непрестано сам му, све до посљедње вечери, говорио како бисмо остали осиромашени да је нагло, у неколико секунди, умро од срчаног удара.“
Парацелзијус је говорио да све болести долазе из краљевства природе, а оздрављење долази из краљевства духа. Писац Алберт Ками је рекао да у философији постоји само један проблем: судити о томе, има ли или нема смисла живјети. Осјећај бесмислености и егзистенцијална празнина заиста се данас може назвати масовном неурозом.
Опстанак, ради чега?
Није ли необично да људи не виде пуне житнице у које су положили жетве својих живота: своја храбра дјела, остварене послове, љубави и храбро преброђене патње?
Франкл наводи сликовит примјер из стрипа који приказује Снупија како се жали на осјећај бесмислености и празнине све док се Чарли Браун не појави са здјелицом пуном псеће хране, а Снупи узвикне: “Ах, смисао!“
Говорећи о вишим и нижим људским потребама, он наводи и примјер из концетрационог логора. Сваки од младића који су били осуђени на смрт у Аушвицу, узели су по неколико књига свог најдражег пјесника, романописца или научника, сакривши у своје торбе.
Можемо ли коначно признати да има истине у тврдњи научника Алберта Ајнштајна који је рекао: “Човјек који сматра да му је живот бесмислен, није само несретан већ је и једва зрео да живот живи.“
Модерно вријеме уз медијску пропаганду али и умјетност до ружноће је протјерало све оно што су видјеле очи, јер је то за њега представљало истину. Наглашено је све оно што је најружније на човјеку. Коначно, човјек је златни грумен смисла расковао у ситне кованице.
Свети владика Николај нам вели: „Проговори, пријатељу, са мном и нека се наша жива срца сједине јер ништа страшљивије и немоћније нема у свијету од таме. Крвљу је човек везан као гвожђем за овај свет; вољом телесном човек је онемоћао свој дух. У крви једнога човека станује жеља његових безбројних предака; у телесној вољи једнога човека станује похота свих иструлелих. Од два оца долази човек сада у свет: првобитно од Бога, а потом од Сатане. У овоме животу једни се отресају очинства Сатаниног и постају синови Божји; други се отресају очинства Божјег и постају синови сатане, рођени само од Сатане.“
Yehuda Bacon, израелски кипар који је као малени дјечак био затворен у Аушвицу, пише у својој књизи након рата: “Као дјечак сам мислио: рећи ћу свима што сам видио, јер се надам да ће се људи промијенити на боље. Но, људи се нису промијенили, нису чак жељели нити знати. Тек сам много касније схватио смисао патње. Она може имати смисао само ако некога мијења на боље.“
Као прави примјер и документ људскости, Виктор Франкл наводи одломак из писма једног затвореника у америчком државном затвору:
„Да, патња је заиста најдубљи смисао који нам је дарован да га доживимо. Животи, који су до сада били без наде и помоћи, добили су смисао. Овдје, у најсигурнијем затвору Флориде, којих 500 јарди од електричне столице, ми остварујемо своје снове. Приближава се Божић, али логотерапија представља моје Васкрсно јутро. Иза бодљикаве жице и димњака Аушвица рађа се сунце… Боже, какав мора да је нови дан“!
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.