Велика Госпојина је дан у којем прослављамо Успење Најсветије од свих Светих – Мајке Божије. Оне, која је уснувши земаљским сном, остала жива својом душом, узносећи се до престола Божијег. Она се данас моли пред престолом Свога Сина за цијели људски род. Она је престо благодати Божије – у њу се уселио Бог, у њеној утроби је био као на престолу своје славе. Зато је ми и називамо Живоносни Источник, Мајком свих мајки, Мајком живота…
Црква нас учи да у дан уснућа Богомајке не треба да тугујемо, него да се радујемо. Истински. Зато што се њеним Успењем за утјеху људима пројавила нарочита сила Господња, који је својом побједом над смрћу уништио њен жалац и отворио пут за све следбенике благословеног живота.
Пресвета Богородица је у свом земаљском животу претрпјела многа страдања. И губитак Сина… али њеним Успењем започиње њено величање и прослављање. На њеном гробу смрт добија ново значење – некада казна за гријех, сада постаје свједок врлине, награда за подвиг, усврховљење живота.
У Светом Јеванђељу је много казано. Човјек сам одређује своју судбину. Ако је срце заробљено неким жељама, увијек ће бити и остати везано за материјално, земаљско, пролазно. Хришћанин треба своје благо да тражи у вјечним вриједностима, ка небесима треба усмјеравати своје мисли, своје жеље, своје циљеве, своју љубав. И тамо ће бити и наше срце, и наш живот, и наша љубав, и радост, и блаженство…
Ми се данас изнова сјећамо оне која је својом ријечју, у себе смјестила Ријеч саму. Њено: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој! (Лк. 1, 38) враћа снагу датој ријечи. Ми живимо у времену у којем људска ријеч губи своје значење. Дати ријеч значи стати иза ње. Ријеч постаје твоје биће, твоја залога за вјечност. И кад човјек промијени свијетом, његова ријеч, ако је права и људска, наставља да живи.
Човјек мора да трпи, с надом у Бога, трпјети у радости, да се не погордимо, трпјети у тузи, да не постанемо малодушни, трпјети у болести и тјескоби, да не скренемо са правог пута. Само такви можемо стати пред лице Божије. Ако тако поступамо, свако од нас ће имати мир у свом срцу и животу, а смрт неће више бити страшни судија и мрачни посјетилац и ноћобдија, него постаје почетак једног новог живота и љествица ка небу. Амин.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.