Унутар манастира посвећеног Преображењу Господњем на гори Тавор, налази се једна необична икона Пресвете Богородице, црно – бела литографија. Ова једноставна литографија била је у власништву грка Георгија Назаракиса, који је живео на острву Крит. Он је имао велику жељу да пошаље неки дар у Свету земљу како би се тамо молили за њега будући да није имао могућности да лично отпутује. Икону је заједно са свећом и тамјаном ставио у флашу, и помолио се да ова икона оде у Свету земљу. У белешци коју је послао са иконом је написао да тражи да се моле за њега, уз напомену ако због његове недостојности, флаша буде испливала на обале Крита или Грчке, онда да се икона пошаље у манастир на острву Тинос.
Три месеца касније, икону су пронашла два православна Арапина из Назарета, који су је затекли у Јафи на обали мора. Пронађена икона је, 1958. године постављена у православну цркву у Назарету, где су почела безбројна чудеса Богородице. Године, 1973. икона је постављена у грчки манастир Преображења Господњег на Гори Тавор. Данас се поред иконе налази и фотографија монаха Георгија, чијим молитвама је ова икона дошла до Свете земље, а према неким изворима Господ је Георгија удостојио посете Светој земљи пред крај свога живота када се и замонашио и добио име Габријел. Он је у старости дошао на Гору Тавор и поклонио се овој икони коју је и сам пре много година послао. Икона је чудотворна и многи поклоници прилажу дарове због услишених молитава.
Када се говори о типу иконе Пресвете Богородице који је изображен на овој чудотворној икони може се уочити да је у средини лик Пресвете Богородице Неувели цвет (Богородица Ружа која не вене). Ова иконографска тема постала је заступљена код солунских сликара и грчких гравера почетком XVIII века, а касније постаје веома распрострањена међу православним балканским народима под турском влашћу. На овој литографији поред Богородице са Христом приказана су и два анђела са њене десне и леве стране. Управо је композиција Богородице Ружа која не вене настала из иконографије деизисне иконе на којој су арханђели Михаило и Гаврило окруживали Богородицу Одигитрију као царицу са малим Христом на крилу, те се може закључити да су на поменутој литографији та два анђела заправо Архангели Михаило и Гаврило.
Ова тема иконе Богородице као Цвета који не вене има инспирацију у Богородичином акатисту. На иконама овог типа могу се уочити варијације у зависности од врсте цвећа које Богородица држи у руци. Пресвета Богородица у руци најчешће држи бели крин као симбол њене чистоте. Поред белог љиљана може се запазити и неки други цвет беле боје. Ово проистиче најпре из иконографије Благовести. Око Пресвете Богородице на поменутој литографији можемо видети 24 сцене на којима су представе из живота Пресвете Богородице и Господа што је карактеристично за житијску представу икона, али и за Иконе Пресвете Богородице са акатистом. Када се изврши анализа насликаних сцена које су представљене на овој литографији можемо закључити да се овде ипак ради о Икони Пресвете Богородице са акатистом, будући да садржи 24 представе чији приказ одговара похвалној песми која је на литографији илустрована. Пандан оваквом изображавању може послужити Икона Похвала Богомајке са Акатистом (друга половина ХIV века) која, такође, садржи 24 сцене и налази се у Успенском сабору у Москви. Акатист Пресветој Богородици се састоји из дванаест икоса и дванаест кондака. Важно је поменути да је текст акатиста много пута представљао програм за осликавање храма. Прве илустрације Великог акатиста појављују се у монументалном сликарству и иконопису почев око 1300. године, најпре у Србији, а затим и у великом броју цркава на територији православних земаља – Грчке, Русије, Румуније, Бугарске и Македоније. Сцене описане у Богородичином акатисту често су биле дело теолошке културе али и молитве упућене Пресветој Богородици за заштиту и одбрану.
Ова чудотворна литографија Богородичине иконе Цвета који не вене са акатистом је јединствен пример у православној иконографији као доказ поштовања ликова Господа, Пресвете Богородице и светитеља без обзира на ком су материјалу изображени. Икона је чудотворна и као доказ томе сведоче многобројни дарови којима је ова икона украшена. Окачене сребрне плочице, накит, фотографије верника су мали дар за услишена мољења пред овом необичном чудотворном иконом.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологиом иконе.
