Поводом 530 година првог штампаног српскословенског Псалтира (1495-2025)
„Владико Многомилостиви, Господе Боже, Преблаги Царе, у Светој Тројици од све твари обожавани, Творче и Саздатељу свега света, пошаљи ми помоћ из Светога Обиталишта Твога…и удостој ме, грешног слугу Твога, да без порока почнем и са просвећењем завршим, уз корисна дела и десне помисли, богонадахнуте Књиге ове, које је Дух Свети устима Давидовим изрекао…“ (Цетињски псалтир, Молитва пред почетак читања Псалтира, превод светопочившег Епископа Атанасија Јевтића).
Псалтир са последовањем, штампан у штампарији Ђурђа Црнојевића, на Цетињу, 1495. године, трећа је по реду богослужбена књига – инкунабула, ове прве државне јужнословенске ћириличне штампарије на Балкану. Пре ње, штампани су Октоих Првогласник и Октоих Петогласник, 1494. године. Штампање Цетињског Псалтира завршено је 22. септембра 1495. године, на Цетињу, како и пише у поговору ове инкунабуле. У првом делу поговора, господар Зете, Ђурађ Црнојевић (1490 – 1496), говори о важности Псалтира за сваку људску душу: „С том књигом славимо Бога, уживамо у богатству Светог Писма, као што они у Рају уживају у мирису цвећа. Сваки ко жели богатство наслађује се, и, прочитавши њу, сваку утеху и своју жељу ће наћи – било цар или архијереј, било кнез или неуки, или сиромах који је запао у безброј напасти под навалом сваких ђаволских мрежа – сви ће утеху наћи. Јер је ова књига наставник целомудрености“ (превод протопрезвитера др Владимира Мошина).
Псалтир је једна од најважнијих богослужбених књига Православне Цркве. У њему се налази 150 (+1) псалама распоређених у 20 катизми. Постоји ужа и шира верзија Псалтира. Псалтир са последовањем, као шира верзија, је највише издавана српскословенска књига и сви штампани српски псалтири припадају овом типу. Ова верзија и тип Псалтира је словенска творевина настала највероватније у 15. веку. Поред псалама, Псалтир са последовањем, садржи Часослов, Месецослов и многе друге аколутије.
Словенски Псалтир превели су Свети Равноапостолни Ћирило и Методије. Превод је сачињен пре свега са грчког текста Септуагинте на основу једне од познатијих редакција тога текста – Лукијанове. Постоји више редакција словенског Псалтира – преславска, атонска, Кипријанова.
Цетињски псалтир штампао је свештеноинок Макарије, по заповести господара Ђурђа Црнојевића, а са благословом Митрополита зетског кир Вавиле.
Садржај овог Псалтира је следећи: 1) Предговор и казивање како би састављен Псалтир, 2) Предговор за почетак псалама, Светог Василија Великог, 3) Повест о псалмима Јевсевија Архиепископа, 4) О истом – Светог Јована Златоуста, 5) Истог Светог Јована Златоуста – о молитви, 6) Овако почињемо Псалтир, 7) Псалми 1 – 151, 8) Библијске песме, 8) Тропари по Непорочним, 9) Тропари Васкрсни по Непорочним, 10) Тропари Васкрсни, Богородични и Ипакоји, 12) Акатист и канон Благовештенски, 13) Акатист и канон Светом Јовану Претечи, 14) Параклис Богородици, 15) Параклис Светом Николи, 16) Последовање пијења Богојављенске воде, 17) Последовање Светог Причешћа, 18) Молитве после Светог Причешћа, 19) Молитве разрешне, 20) Последовање Свете Купине на Светој Гори Синајској, 21) Пасхалија са луновником и синаксаром, 22) Последовање сабрања свегодишњег, 24) Последовање сабрања Великог поста, 25) Последовање Пасхе, 26) Поредак поста Светих Апостола, 27) О светој Четрдесетници, 27) О појању и метанијама монаха у келији, 28) О појању тропара на вечерњи, повечерју и јутрењи, 29) О томе како појати када се славе два Света, 30) О канонима, 31) О канонима дневним, како се поју у Октоиху и Минеју, у Недељу, 32) О начину поста у Постовима, 33) О Светом који има агрипнију ако се догоди у Недељу, 34) Часловац (полуноћница дневна и суботња, јутрења, први час са међучасијем, трећи час са међучасијем, шести час са међучасијем, поредак трпезе, обедница, девети час са међучасијем, вечерња, трпеза, повечерје), 35) Молитве пре спавања, 36) јутрења Велике суботе, 37) Пасхална јутрења, 38) Блажена, Апостоли и Јеванђеља дневна, 39) Поговор.
Светопочивши митрополит Амфилохије (Радовић), пишући о Ободско – цетињској печатњи, издваја две аколутије од горе наведених, из Цетињског псалтира: „О пијењу свештене Богојављенске воде по савјету духовног оца, немоћнима да се причесте Животворних и Пречистих Тајни Христових“ и „Посљедовање Свете Купине на Светој Гори Синајској, које се поје сваке суботе увече.“ За прву службу каже да је чисто светогорског поријекла и да тиме потврђује непосредну повезаност цетињских штампара и приређивача Псалтира и других књига /Цетињске штампарије/ са Светом Гором Атонском. За другу, истиче да она јасно указује како по садржају тако и по духу, да цетињски монаси на челу са јеромонахом Макаријем, припадају синаитско – светогорском препородитељском покрету… Ту припадност исихастичком покрету овог времена потврђује и животна стаза самог јеромонаха Макарија од Цетиња до Трговишта и Хиландара… Управо ово запажање Митрополитово, потврђује значајан текст – један од ретких уопште, који се бави питањем редакције Псалтира са последовањем Ђурђа Црнојевића, као и истраживања ауторке тог текста, професорке др Ивоне Карачорове, једног од најстручнијих познаваоца словенског Псалтира, да Цетињски Псалтир с последовањем – његов псалтирски текст – припада управо тој атонској, тј. светогорској редакцији која преовлађује у јужнословенским рукописним псалтирима након 14. века. Атонска редакција словенских богослужбених књига, урађена током друге четвртине 14. века, условљена је грешкама и неподударностима у тексту преписиваних рукописа, као и иновацијама у литургијској пракси. Она, такође, наводи два Псалтира с тумачењем, из средине 16. века, из библиотеке манастира Хиландара, (бр. 116 и бр. 117), писаних рускословенским језиком, у којима се, у записима писаним на понародњеном српскословенском језику, помиње свештеноинок Макарије, као хиландарски игуман, односно архимандрит, о чему је први писао – и научној јавности на то скренуо пажњу – др Виктор Савић, у свом раду о јеромонаху Макарију.
Цетињски Псалтир, по свом правопису, припада рашко-ресавској писменој традицији српскословенскога језика. Постоји сачуваних 39 примерака овог Псалтира, и од њих су многи фрагментарни. Садржи 348 листова – 41 табак по 8 листова, и два табака по 10 листова. Илустрација у овој богослужбеној књизи нема. Орнаментику у њој чине четири заставице штампане помоћу три калупа, и 221 иницијал, уз помоћ 27 калупа. Водених знакова је свега два: вага у кругу – дршка тасова завршава се линијом са два кружића и седмокраком звездом, и – кула украшена одозго розетом са шест листића. Овај Псалтир, први пут је открио и научној јавности представио, 1822. године, К. Ф. Калајдович.
После овог, првог српскословенског штампаног Псалтира са последовањем, штампани су и следећи: Псалтир Божидара Вуковића из 1520. г, Псалтир Гораждански из 1521. г, Псалтир Милешевски први, из 1544. г, Псалтир Милешевски други, из 1557. г, Псалтир Вићенца Вуковића први, из 1546. г, Псалтир Вићенца Вуковића други, из 1561. г, Псалтир Јеролима Загуровића из 1569. г и Псалтир српскословенски непознате штампарије – око 1550. г.
Године 1986, Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ са саиздавачем Цанкарјевом заложбом из Љубљане издала је фототипско издање Псалтира са последовањем Ђурђа Црнојевића у 650 нумерисаних примерака. Матица Црногорска и Научни архив Бугарске академије наука поново су издали 2020. године, ново фототипско издање овог Псалтира, у 399 примерака, претходно га рестауриравши. Оба издања, пружила су могућност за научно проучавање овог нашег првог и најважнијег штампаног Псалтира.
Можемо, такође, устврдити – по веома значајном запажању почившег професора др Радојице Јовићевића – да је Псалтир са последовањем Ђурђа Црнојевића најстарији и први Псалтир штампан ћирилицом, јер је Краковски псалтир из 1491. године заправо Часослов, у коме су штампани само одређени псалми.
Свештеноинок Макарије, у свом Поговору, закључује: ...Благочастивог и христољубивог и Богом чуваног господина ми Ђурђа Црнојевића, и заповешћу његовом, ја смирени и свештени монах Макарије од Црне Горе, написах ове књиге при Свеосвештеном Митрополиту зетском кир Вавили… Завршише се ове књиге од постанка /света/ у лето 7003, а од Рођења Христова тисућу 495, круг сунцу 3, месецу 11, златни број 14, индиктион 14, темелион 4, јепахта 3, месеца септембра 22 дан, на Цетињу.
Цетињски псалтир скоро да и није проучаван са литургичког аспекта, као ни остале инкунабуле Црнојевића штампарије. Таква проучавања тек треба да уследе, као уосталом, и свих наших средњевековних богослужбених књига – србуља, и она су тек у повоју. Богослужбена употреба Псалтира са последовањем Ђурђа Црнојевића, коме се ове године навршава 530 година од штампања, у нашој помесној Цркви, престала је у другој половини 18. века, са доласком рускословенских штампаних књига. Овај јубилеј Цетињског псалтира треба да буде подстрек свима нама да обновимо његову вековима освештену богослужбену употребу и да управо њиме прослављамо Тросунчаног Бога Љубави ва псалмех и песнех.
Време у коме живимо, препуно је различитих искушења и изазова. Због тога је потребно да непрестано читамо Псалтир, као што су то чинили наши преци у средњем веку. Свети Сава, наш духовни отац, оставио нам је у свом Уставу за држање Псалтира, у аманет, речи: Псалтир бо не кончајетсе николиже, тј. Псалтир никад не престаје. Он се, у његовој испосници – Типикарници, у Кареји, већ осам векова, у току једног дана сав прочита. Јер, по речима Светог Јована Златоуста: Боље је да се и сунце угаси, него да речи Давидове буду предате забораву.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.