*Интервју је објављен 2. децембра 2024. године, на мисионарском порталу „Кинонија“.
На празник начала Индикта – црквену нову годину, 1/14. септембра 2024. године, званично је почео са радом мисионарски портал „Кинонијаˮ, који делује у оквиру Мисионарског одељења Архиепископије београдско карловачке. За уредника првог мисионарског портала именован је катихета Бранислав Илић, стални стручни сарадник Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке и дугогодишњи члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. О значају новооснованог мисионарског портала „Кинонијаˮ, као и о важности мисије у свим њеним видовима, разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.
- На сâмом почетку разговара, замолићу Вас да нас упознате са значајем црквене мисије. Где налазимо корене мисионарске делатности у Цркви?
Пре свега, дозволите ми да Вам заблагодарим на прилици да разговарамо о црквеној мисији и њеном значају, са посебним нагласком на савремену електронску мисију о чијем значају сведочи и новоосновани мисионарски портал „Кинонијаˮ.
„Идите, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мт. 28,19-20). На овим Спаситељевим речима које можемо да разумемо и као вид заповести, утемељена је мисија Цркве у свим њеним видовима. Наведене речи које је Господ упутио својим апостолима, а преко њих и свакоме од нас као члановима Цркве, вековима су освештана смерница која трасира пут црквене мисије и указује на њен крајњи циљ.
Када је реч о развоју црквене мисије, не бисмо смели да изгубимо из вида чињеницу да Црква као богочовечански организам, има искуство мисионарског рада више од двадесет векова. Ова 2.000 године дуга мисија од својих почетака до данас има исти програм и исти циљ, и као таква увек је нова и делатна јер проповеда Распетог и Васкрслог Господа Исуса Христа, Спаситеља нашег за кога је велики богослов и химнограф Преподобни Јован Дамаскин рекао да је једино ново под сунцем.
Прва три века хришћанства обележила је мисија светих апостола, њихових ученика, светих отаца и учитеља Цркве. Од времена Светога цара Константина и његовог знаменитог Миланског едикта из 313. године, мисионари су добили плодно поље за ширу и конкретнију мисију. Мисионарско дело свете браће Кирила и Методија може се издвојити као par excellence пример црквене мисије која је благодарећи њима доживела својеврсни процват. Ова двојица дивних светитеља и великих мисионара, молитвени су заштитници Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, али не само то, већ и надахнитељи свима нама који смо призвани да будемо делатници црквене мисије.
На нама је да руковођени Спаситељевом заповешћу, а надахнути пресветим примерима великих мисионара од апостолских времена до данас, следујемо ту освештану мисионарску нит и настојимо да на савремен, јасан и недвосмислен начин, користећи све расположиве могућности, проповедамо Христа позивајући у заједницу са Њим који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6). Сваки делатник на пољу мисије требало би да у свом срцу увек носи апостолске речи: „И ако имам дар пророштва, и знам све тајне и сва знања, и ако имам веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.“ (1. Кор. 13, 2) Дакле, истинска љубав на коју смо призвани, гарант је успешности мисионарског деловања.
- Браниславе, као катихета, аутор више стотина радијских емисија на Радио-Беседи Епархије бачке, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, као и дугогодишњи члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, Ви сте заорали дубоку мисионарску бразду у Винограду Господњем. У црквеној и широј јавности препознати сте и као даровити беседник. Како Ви лично доживљавате мисионарску делатност у којој више од једне деценије активно учествујете?
Сваки хришћанин је по свом призвању и назначењу од тренутка рођења водом и духом у Тајни светог Просветљења (крштења), позван да буде истински мисионар. Мисија Цркве није ништа друго већ сведочење вере у Распетог и Васкрслог Христа. Оно што смо примили кроз трократно погружење у крштењску воду, а то је реалност крста и васкрсења, то као хришћани животом својим, делатно и јасно сведочимо постајући истински мисионари. Следујући овој освештаној истини, Црква као заједница на различите начине пројављује мисионарску делатност. Верска настава, црквени медији, богата издавачка делатност, харитативна делатност, све су то видови мисионарења.
Мисија је за мене саставни део живота у Христу. Од најмањег узраста стасавао сам уз Литургију и њоме се васпитавао. Љубав према богослужењу, химнографији и појању трасирала је мој животни пут, од београдске Богословије Светог Саве, преко Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, до свих ових послушања која сте поменули у Вашем питању. Понављам, мисију не доживљавам као неку засебну службу, већ као саставни део хришћанског етоса и живота. Имао сам благослов и радост да стасавам уз знамените духовне оце и дивне професоре, који су својим личним животом и примером утицали да на прави начин спознам шта је то истинска мисија. Та жива катихеза послужила је као добар темељ за моје конкретније стављање у службу мисије, како кроз „Православни мисионар“, тако и кроз предавање Верске наставе у две новосадске средње школе, али и кроз активно учествовање у креирање катихетских емисија у програму Радио-Беседе Епархије бачке. Један посебан вид мисије спознао сам и приликом приређивања документарног филма о Светом Василију Острошком. Ово филмско остварење и после три године врши своју мисију и на свој начин утврђује људе у вери, нади и љубави.
Из досадашњег скромног искуства у мисионарској служби, могу рећи да је наш народ жељан да се напоји са извора живе воде од које никада неће ожеднети, односно, да се напоји вечне речи Божје. На сваком члану Цркве је да сходно својим даровима, пре свега личним примером, постане истински мисионар.
- Колико је важна мисионарска делатност уз употребу информационих технологија и може ли интернет мисија да задовољи све потребе и циљеве?
Човек данашњице, као и кроз читаву историју људског постојања, тражи Бога, а задатак Цркве је да му дâ одговоре на његова трагалачка питања. Позваћу у помоћ речи Сâмог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт. 10, 27). Данас су друштвени медији кров са кога свима упућујемо вечну реч Божју.
Када говоримо о црквеној мисији путем информационих технологија, не бисмо смели да сметнемо са ума да се на интернету налази преко 80 милиона страница религиозне тематике. Римокатоличка црква је званично ступила на интернет 1995. службеним сајтом Ватикана (www.vatican.va) док је Српска Православна Црква свега неколико година касније, тачније 1999. године, поставила свој званични сајт на интернет (www.spc.rs), сајт Московске патријаршије (www.patriarchia.ru) је креиран 2002. године, итд.
Однос Цркве према информационим технологијама сличан је односу Светог апостола Павла према атинском Ареопагу. Апостол се није гнушао Ареопага као нечистог места на којем се обављају празне дискусије незнабожаца, него га је искористио за проповед Јеванђеља атињанима (види Дап. 17, 21). Црква користи виртуелне интернет друмове за проповед Јеванђеља свим људима добре воље, као што су некада апостоли користили најмодерније римске друмове, бродове и запрегу да би ишли на проповед до најудаљенијих места Римске империје, а ово мисионарско деловање је утемељено на заповести Господњој: „Идите по целом свету и проповедајте Јеванђеље свакоме створењу“ (Мк. 16, 15).
Не бисмо смели да заборавимо да црквена мисија путем информационих технологија увек и искључиво може бити помоћно средство, јер наша вера подразумева опит, она подразумева учешће и живи живот, који није могућ изван благодатног простора храма и свештеног богослужења које врхуни у Литургији. На интернету су доступне емисије у оквиру којих се тумачи света Литургија, а о великим празницима уприличавају се директни преноси евхаристијског сабрања. Информационе технологије нам могу пружити основне смернице, али нам не могу дати суштину, не могу нам пружити живи опит благодатног живота.
- Од сâмог оснивања Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, 27. фебруара 2024. године, Ви сте стални стручни сарадник Одсека за електронску мисију, а у септембру ове године, именовани сте за уредника новооснованог мисионарског портала „Кинонијаˮ. Како доживљавате овај нови благослов који Вам је поверен, а који собом носи велику одговорност?
Овај благослов доживљавам као прилику за још усрдније служење Цркви и делање на пољу мисије. Оснивање Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке је историјски догађај. Презвитер др Оливер Суботић као управник Мисионарског одељења и као свештеник са великим искуством, својим личним примером и очинском љубављу, свакога од нас упућује на темељан рад и неуморно служење Цркви и њеној мисији. Господ ми је подарио велики благослов да већ пуну деценију учим од оца Оливера и будем његов сарадник, најпре у оквирима „Православног мисионара“, а сада још конкретније у оквирима Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Благослов је и част стасавати уз свештеника као што је отац Оливер, али са друге стране, свестан сам истине на коју нас подсећа хришћански живот: „Коме се пуно даје, од њега ће се пуно и тражити“. Мени је, ваистину, пуно дато, а полажем наду на Господа и молитве Светог Василија Острошког, да ове дарове и благослове умножим дајући добар одговор.
Портал „Кинонија“ је за кратко време у своје окриље сабрао оне најпозваније, међу којима су архијереји, игумани, свештеници, али и научни прегаоци из разних области. Тако је наш мисионарски портал постао саборно дело. Један део младих сарадника усмерели смо на наше странице на друштвеним мрежама (Фејсубк и Инстаграм страницу, Јутјуб и Телеграм канал), сви су различити, али у вери и љубави према мисији Цркве су јединствени, а у томе је тајна благословеног успеха.
Од почетка рада, до овога тренутка, у оквиру портала „Кинонија“ делује неколико важних пројеката, а у припреми су и нови пројекти који ће дати велики допринос мисији. Један од тих нових пројеката је и серијал интервјуа, који отварамо овим нашим разговором. Наш сајт из дана у дан бележи све већу читаност, а мисија коју вршимо путем наших страница на друштвеним мрежама, већ рађа плодове. Све наведено сведочи да Бог, ваистину, прегаоцу даје махове.
Оквири овог разговора су мали да бих могао да поменем појединачно све оне који су свакодневно на различите начине укључени у рад нашег портала, али поносан сам на свакога од њих. Богу благодарим што ми је подарио трудољубиве сатруднике који све чине са љубављу и савешћу, трудећи се да њихово дело постане равно молитви. Када ме људи питају: Ко су твоји сарадници? Ја одговорим: Моји сарадници су анђели. Сваког од сарадника „Киноније“ који својом љубављу и преданим радом доприноси мисији наше свете Цркве, доживљавам као весника благе вести и сведока речи љубави Божје. Благодарим свима од срца, своје сатруднике волим љубављу Христовом и молим се Господу да их утврди у сваком добром делу, а посебно у овој мисионарској служби коју ревносно обављају.
Свакодневно од својих сатрудника учим, а поред тога што су моји пријатељи у Христу, најближи круг сарадника доживљавам као учитеље. Како би ово казивање било јасније, навешћу три примера.
Један од наших отачаствених архијреја, који активно учествује у раду портала, недавно ми је рекао: „Видиш, брате, ми се радујемо сваком плоду нашег мисионарског дела, али заборављамо да ће се истински плодови показати тек у будућности“. Ове искрене и спонтане речи су, заправо, порука коју бих формулисао на следећи начин: Сада је време сетве, рано је за причу о плодовима, а када дође време жетве и убирања плодова, нећемо имати потребу да причамо и размишљамо о плодовима, већ ћемо само благодарити Господу на даровима Његовим.
Други пример је реч која сведочи о животном и црквеном искуству сестре Николете, која писаном и живом речју даје велики допринос деловању „Киноније“. У првим данима рада портала поверио сам јој да сам мало забринут у ком правцу ће се кретати рад „Киноније“ и да ли ћу бити кадар да оправдам поверење које ми је поверено. После неколико тренутака она ми је одговорила: „Брате, даће Бог, биће све добро. Наше је да радимо оно што је до нас, а остало препустимо Богу“. Подсетила ме је ова мудра жена на нешто што сам под теретом сувишне бриге заборавио, уподобљујући се Марти из јеванђелске приче која је, такође, услед претеране забринутости заборавила на суштину. Заборавио сам да смо ми хришћани увек оптимисти и да Господ благословом одговара на свако наше добро дело.
И на послетку, поменућу нашу Невену, сестру и сатрудницу која већ неколико година не штеди себе када је мисија Цркве у питању, а која је од недавно и заменица уредника портала „Ризница“. Никада не могу заборавити да је ова наша сатрудница, иако суочена са великим болом и искушењем, у први план ставила мисију Цркве и портал „Кинонија“. У моментима када по природи сваки човек изгуби моћ говора и када из дубине своје душе вапије ка небу, она је без прекида вршила своје мисионарско дело. Гледајући њу и њено прегалаштво, остао сам без речи, једино сам у дубини свога бића поновио Господње речи упућене жени Хананејки: „О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!“ (Мт. 15, 28).
- Која би била Ваша порука посетиоцима мисионарског портала „Кинонија“?
Иако наш разговор садржи многобројне поуке и благословене смернице, искористићу прилику да позовем нашу браћу и сестре у Христу, да речју, делом и свеукупним животом постану мисионари. Пре мисије речима, било би добро да то учине животним делима. Није ли љубав према ближњима мисионарско дело? Није ли напредовање у врлини каменчић у мозаику мисије? Није ли неговање правог пријатељства дело које има мисионарску поруку? Дакле, сваки вид живота по Јеванђељу начиниће од нас праве мисионаре, а на нама је да на том путу истрајемо прослављајући Господа. Божићни пост у којем се налазимо, прилика је да се преобразимо у Христу, да умножимо врлине и добра дела, како бисмо припремили дом своје душе за Богомладенца Христа, и оснажили своје духовне кораке за мисију која нам предстоји.
- Благодарим Вам на овом надахнутом и поучном разговору, и желим Вам пуно успеха у катихетској служби и мисионарским активности, међу којима посебно место заузима портал „Кинонијаˮ који Вам је поверен.
Богу слава и хвала на свему! Драга Кристина, Вама благодарим на надахнутим и лепо формулисаним питањима, а посебно на свеукупном труду који улажете у раду мисионарског портала „Кинонија“. Нека Вас и сва читаоце Господ сачува у сваком добром делу на многа и блага лета!
Разговор водила: Кристина Љешковић,
сарадник портала „Кинонија“
