Житија светих која је за нас приредио преподобни Јустин Поповић представљају животе светитеља. Читајући њихове биографије човек остане одушевљен чињеницом шта су све за живота постигли они који су били слуге Божје. Говорећи о светитељима увек се прво сетимо оних које прослављамо као крсну славу. Тако је већини познато житије Светог Николаја, Светог Георгија, Светог Димитрија… Међутим, постоје и она житија која говоре о обичним лаицима. Ова житија су мање позната, али добро их је знати јер баш она могу да буду на корист лаицима који су сада тамо где је „Земља тврда а небо далеко“. Притиснути теретом живота члан Цркве може наћи утеху читајући о онима који су живели своје скромне животе, следили закон Божји и Господ их није заборавио. Баш ти текстови и јесу потврда бриге о нама и иако су чудни путеви Господњи, увек се обистини свако слово из Новог Завета, па и оно које каже да „Ни врабац не падне без његовог знања“.
Житије које ни по чему не подсећа на житија других светитеља
Спомен преподобног оца нашег Пафнутија прославља се 27. марта. Као ученик Светог Антонија Великог сматрају га за истинског подвижника. Пред крај живота он замоли Господа да му покаже којем светитељу је сличан. Кад год би молио Господа да му открије ову тајну њему се јављао Анђео Господњи. Супротно очекивању Aнђео Господњи га је упућивао не на светитеље већ на лаике који су живели у његовој близини.
Први пут га је упутио на фрулаша који је исповедио да је он „Човек грешан, и пијаница и блудник и да је недавно престао бити разбојник и постао фрулаш“. Као своја добро дела у животу навео је да једном спасио хришћанку од разбојника и други пут је помогао једној лепој жени да се спаси од судија који су је тражили због дугова њеног мужа. Свети Пафнутије му рече да је он свој живот провео у подвигу а Анђео Господњи му откри да је он сличан баш том човеку који је навео та два добра дела. Па када је већ тако светитељ га поучи да крене са њим и фрулаш га послуша. Након трогодишњег подвизавања фрулаш „Се упокоји убројан у ликове светитеља и редове праведника“.
Када је други пут свети Пафнутије молио Господа да му открије којем светитељу је сличан, Бог му откри да оде и види дела старешине суседног села. Свети Пафнутије се одмах упути ка њему са жељом да чује „Како проводиш живот, јер ми је Бог објавио да си ти многе монахе превазишао?“ Ипак старешина му одговори да је он „Човек грешан и недостојан и самог имена монашког“. Након што је свети Пафнутије инсистирао да му исприча каквим животом живи старешина признаде да се одвојио од жене након што су добили синове, да је странца угостио, сиромаха опремио за пут, ојађеног утешио, завађене је мирио, нико није корио његове синове за преступе, људе није вређао. Када је свети Пафнутије чуо какав живот живи старешина овог села упути га на „Премудро знање о Богу“. На позив светог Пафнутија старешина пређе дубоку реку ходећи по води. Одабра једно острво на коме ће да се подвизава. Након неког времена свети Пафнутије виде да „Анђели узеше душу овог човека, славећи Бога и говорећи: Блажен је онај кога си изабрао и примио; настаниће се у дворима твојим“.
Након дугог поста и молитве усуди се свети Пафнутије да по трећи пут замоли Господа да му објави коме је сличан. Господ га упути на једног трговца. Тај трговац је „Све своје имање од трговине раздавао сиромасима и монасима“ а баш када га је срео свети Пафнутије трговац се упутио да однесе поврће њему. Светитељ га упути да се остави светске трговине и крене са њим у небеску трговину. Трговац ни мало не оклевајући пође у подвиг и након кратког времена „Остави тело и поста небожитељ“.
Када свети Пафнутије изнеможе од много подвига Анђео Господњи откри дан представљања и рече да му раније није било откривено ком је светитељу сличан „Да се не би погордио и тако лишио својих заслуга“. Светитељ исприча свештеницима причу о три лаика и представи се Господу.
Из житија Светог Пафнутија смо сазнали више о животима ова три лаика него о светом Пафнутију. Подвижник је одабрао да као прави хришћанин уступи место другоме. Наизглед обични мирјани живели су своје скромне животе радећи оно што знају. Сва тројица имају исте врлине, другога су сматрали већим од себе и служили су ближњима следећи савете из Блаженстава. Њихов труд није био уочен од стране људи али учињено у тајности видео је Господ Бог.
Како је било за време светог Пафнутија тако је и сада. Не треба губити наду. Треба живети свој скромни живот и настојати да послужимо Богу и ближњима. Можда се ми не нађемо у првим редовима до Господа. Можда наше име не буде славно па нас забележе као фрулаша, старешину или трговца. Ипак, Господ ће наша добра дела видети па се скромно нађемо у вечности и између редова житија неког од нас далеко значајнијег светитеља.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.