Током дводневне прославе 18. и 19. фебруара, Света црква Свете Филотеје на Атици прославила је празник своје заштитнице и покровитељке, Свете Филотеје Атинске, која је такође заштитница заједнице и општине Филотеј-Психико.
На служби Великог вечерња, председавао је Његово Преосвештенство Митрополит Тесалиотиде и Фанариоферсале Тимотеј, уз часно одобрење и благослов Његовог Блаженства Архиепископа Атинског и све Грчке Јеронима.
Беседу је одржао архимандрит о. Никодим Атанасију, други секретар Светог синода.
На сам празник, Његово Преосвештенство Митрополит Тимотеј је одслужио Тајну Божанске Евхаристије.
У својој проповеди, након што је прво изразио захвалност Његовом Блаженству Архиепископу Јерониму што му је дозволио да председава светом гозбом Цркве, где је служио четрнаест година заредом, понудио је духовно размишљање у част свете личности Светитељке и представио њен живот као правило и животни пут за сваког верника. Како је нагласио, Света Филотеја је свесно изабрала да живи са присуством Бога као средиштем свог постојања, претварајући искушења и тешкоће у прилике за освећење.
Позивајући се на апостолско читање из Дела апостолских, фокусирао се на Тавиту из Јопе, „која је била пуна добрих дела и милостиње“. Црква, приметио је, чак и пре него што су верници у Антиохији названи „хришћанима“, називала их је „светима“, јер су живели искуство свог крштеничког позива. Тавита, особа љубави и милосрђа, нудила је не само материјална добра већ и духовну подршку. Након њеног упокојења, верни су позвали апостола Петра, који ју је, клечећи у молитви Господу Исусу Христу, васкрсао из мртвих и представио живу удовицама које су жалостиле.
Овај догађај, нагласио је Његово Преосвештенство, открива да је Црква Црква Васкрсења. Љубав према брату је мера наше љубави према Богу, према јеванђеоском критеријуму: „Био сам гладан и дали сте ми да једем.“ У нашој најмањој браћи сусрећемо самог Христа.
У истом духу, представио је живот Свете Филотеје, која је, усред мрачног периода ропства и личних искушења, претворила „пакао“ свог живота у „рај“ кроз заједницу са Богом и практичну љубав према човечанству. Њено мучеништво, прогони, затвори и тешкоће стоје као живо сведочанство да Христос остаје „знак против кога се говори“, „постављен за пад и устанак многих“.
Такође се посебно осврнуо на свете мошти светитељке, које, као сасуди Светог Духа, сведоче о Васкрсењу Господњем и о будућем васкрсењу свих нас. Позвао је вернике да са вером и понизношћу приступе чуду присуства Васкрслог Христа у животу Цркве.
На крају, изразио је радост због присуства верника, захвалио парохијском свештенику о. Дионисију, помоћним свештеницима о. Антонију и о. Василеју, и ђакону на сарадњи и духовним напорима парохије, и честитао свима на напретку и бризи показаној за свети храм, који краси простор који носи име Светитеља.
Желећи свима много благословених година, помолио се да Света Филотеја предстоји за све, како би благодат Васкрслог Христа испунила сва срца и претворила наше животе у пут светлости и Васкрсења.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au