Поводом Светог Васкрса, папа и патријарх Теодор II александријски и све Африке издао је поруку, нудећи речи наде, саморефлексије и духовне будности пред интензивним глобалним изазовима.
У својој васкршњој поруци, патријарх Теодор II истиче безвременски и универзални значај Васкрсења, са уверењем проглашавајући: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ!“, подвлачећи да је то „непорецива универзална истина“ која наставља да инспирише и води вернике.
Он се посебно осврће на савремену стварност, напомињући да упркос достигнућима нашег доба, човечанство „спотиче се о проблеме које је тешко решити“, док „смо себе учинили боговима и заборавили… истинитог Бога“. Такође изражава забринутост због војних сукоба, напомињући да „бубњеви рата одзвањају… на Блиском истоку“, као и у Африци, где „хришћанство крвари, а народи се боре једни против других“.
Патријарх истиче потребу за миром, солидарношћу и јединством, наглашавајући да „друга особа није наш противник, већ наш брат“, и позива на активан дијалог „како бисмо могли да уживамо у суживоту и просперитету“.
На крају, указује на дубљу суштину празника, наглашавајући да „Васкрсење Господње није само прослава“, већ прилика да обновимо и ојачамо нашу веру. Такође преноси поруку оптимизма, рекавши да је „ово криза, али ће проћи; ово је рат, али ће престати“.
Доносимо у целости текст Васкршње посланице:
Божјом милошћу, Папа и Патријарх Александријски и све Африке
Пуноћи нашег Апостолског и Патријаршијског Престола:
Благодат, милост и мир од нашег Васкрслог Господа, Бога и Спаситеља Исуса Христа
Љубљена децо моја,
Још једном, свештени химнограф радосно проглашава непорециву универзалну истину: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! И црквена савест са радошћу потврђује свеправославну поруку: ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ако би се 21. век до сада усудио на храбру самокритику, стајао би пред огромним достигнућима, али би се сигурно спотакао о проблеме које је тешко решити. То су ситуације које мешају задовољство са разочарањем, успех са разарањем и задовољство са тугом. Многа подручја наших живота су се значајно побољшала, али су многи тренуци нашег постојања тешко рањени. Учинили смо себе боговима и заборавили, или чак протерали, истинског Бога.
Нажалост, нисмо научили из два светска рата и безбројних локалних и грађанских сукоба. Заборављамо прошлост и не успевамо да размотримо будућност. Још једном се налазимо заробљени у „ја“ и игноришемо „ми“. Не успевамо да схватимо пролазност времена и таштину богатства.
Још једном, бубњеви рата одзвањају на истим познатим местима као и раније, на Блиском истоку. Мир је рањен, а наша издржљивост је тестирана. Исто се дешава и у нашој земљи, прелепој Африци. Постоје земље где хришћанство крвари, а људи се боре једни против других. Интереси су бројни, а узроци бројни. Жртва је мир и људско биће које је ускраћено. Моћници земље нису схватили да су школе боље од скровишта, лекови бољи од оружја, стварање боље од расељавања, напредак бољи од рушевина и солидарност боља од непријатељства. Друга особа није наш противник, већ наш брат. Ратови, где год и кад год се догоде, наносе смртоносне ране јединству друштва и остављају ожиљке на телу човечанства.
Васкрсли Господ нас подсећа на наше способности и наглашава наш потенцијал да тежимо миру и негујемо пријатељство међу људима. Нека наши односи, наше савести и наше наде васкрсну. Нисмо исти, али нисмо ни непријатељи. Христос је распет сваки пут када Његова деца пате на различите начине. Посебно у овом периоду, Он је распет у ратом разореним регионима, где су прве жртве цивили, жене и деца. Наша молитва је срдачна и искрена: ово је криза и проћи ће; то је рат и престаће; то је искушење и нестаће. Останимо постојани у молитви и истрајмо са стрпљењем. Морамо сејати дијалог да бисмо пожњели суживот и уживали у просперитету.
Да Христос није Бог, не би васкрсао. Велике личности и просветљени вође прошли су кроз светску историју у различитим областима. Па ипак, човечанство је видело само једног Бога који је постао човек, који је добровољно распет и васкрсао, који је суђен и осуђен, који је једном за свагда патио и умро, а то је Христос. Сада поседујемо живу сигурност када Му поверимо свој пут. Човек може проћи кроз личну Голготу, али ће на крају стићи до оправдања, мира и слободе.
Богочовек је прихватио Петрово порицање, Јудину издају, Јованов захтев и Томину сумњу. Истовремено, поднео је подсмех гомиле, копља војника, неправду владара, неправедну процену власти, бичевање вољних и напуштање човечанства. У међувремену, ми настављамо да се колебамо између вере и сумње, незнања и грешке, претеривања и оклевања.
И ове године, Васкрсење Господње није само прослава; то је обнова снаге и уздизање нашег духа. Његов гроб је пронађен празан, а Његова порука је увек нова. Исус се одупирао смрти, борио се против ње и појавио се као Победник и Освајач. Од тада, нема Васкрсења без борбе, и ниједна борба није смислена без Васкрсења. У овом такмичењу, и ми имамо своје место.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ, браћо и сестре моје!
То је најрадоснија порука икада чута на нашој планети, чак и ако је актуелни догађаји лако забораве, а вести је лако избришу речима и делима. Па ипак, она ће увек остати да нас подсећа на нашу борбу да останемо живи упркос недаћама и да стојимо усправно упркос злу. Из дубине свог срца, молим се да ускоро доживимо радост мира где год да је пољуљан. Нека патња изазвана ратом брзо прође и нека сигурност за будућност ускоро превлада.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Са усрдним молитвама Богу,
† Папа и патријарх Александријски и све Африке
ТЕОДОР II
У великом граду Александрији
Свети Васкрс 2026.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com