У Издавачкој кући Московске патријаршије објављена је књига преподобног Јустина Ћелијског (Поповића) „Тумачење Јеванђеља по Матеју“. Превод са српског језика приредио је Његово Високопреосвештенство митрополит берлински и немачки Марко.
Издање доноси тумачење Јеванђеља по Матеју које је саставио велики српски богослов, проповедник и подвижник преподобни Јустин Ћелијски (1894–1979), ослањајући се на дела Светог Јована Златоуста, блаженог Теофилакта Охридског, монаха Евтимија Зигабена и других отаца Цркве. Књига је намењена свима који желе дубље да проучавају Свето писмо и православну веру.
Превод је начињен према издању „Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју“ (Београд, 2000).
Књигу су заједнички припремили Издавачка кућа Московске патријаршије и Издавачка кућа Манастира преподобног Јова Почајевског у Минхену.
У предговору читаоцима митрополит берлински и немачки Марко пише:
„Драги читаоци,
У априлу 2010. године одлуком Архијерејског сабора Српске православне цркве ава Јустин (Поповић; 1894–1979) прибројан је лику преподобних. Данас је овај подвижник познат и поштован широм православног света као богослов који је у себе упио духовно искуство својих савременика и подвижника претходних времена, богослова Србије, Грчке и Русије, и који је стваралачки прерадио много тога што су створили његови претходници. Живот и подвиг аве Јустина представљају живо Јеванђеље.
Преподобни Јустин рођен је у Врању на празник Благовести Пресвете Богородице и на крштењу је добио име Благоје. По завршетку основне школе и богословије, Благоје је 1916. године у Скадру примио монашки постриг, добивши име по Светом мученику Јустину Философу.
Млади монах је, попут пчеле, почео да сабира знање и духовно искуство. По благослову митрополита српског Димитрија (Павловића), потоњег патријарха Српске православне цркве, монах Јустин је са групом студената наставио школовање у Петрограду, а затим у Оксфорду. Убрзо је почео да предаје у Богословији у Сремским Карловцима, а потом је студије наставио у Атини.
Године 1926, већ као свештеник, отац Јустин је на Атинском универзитету одбранио докторску дисертацију на грчком језику под насловом „Проблем личности и сазнања по Светом Макарију Египатском“.
По повратку у Србију, отац Јустин је у Сремским Карловцима издавао часопис Хришћански живот. Потом је предавао у Богословији у Призрену, а касније у Битољу, где је тесно сарађивао са руским професорима и емигрантима: Светим Јованом Шангајским и Санфранциским, архимандритом Кипријаном (Керном), као и са Светим Николајем Жичким и Охридским.
Српска православна црква послала је оца Јустина заједно са епископом битољским Јосифом (Цвијовићем), потоњим митрополитом скопским, у Чехословачку, где су радили на повратку унијата у Православље у Карпатској Русији. Када му је Српска православна црква понудила епископску службу у том подручју, он је из смирења одбио. По устаљеној пракси Српске православне цркве, након тога му епископски чин више није нуђен.
Године 1938. архимандрит Јустин је заједно са другим истакнутим интелектуалцима основао Српско философско друштво. Међутим, доласком безбожничке комунистичке власти био је принуђен да напусти наставничку службу на Београдском универзитету.
Извесно време боравио је по српским манастирима, а потом се, на позив игуманије Манастира Ћелије код Ваљева, настанио у тој светињи као духовник и свештенослужитељ.
Тешко је побројати сва дела преподобног Јустина. Навешћемо само најзначајнија: три тома „Догматике Православне Цркве“, дванаест томова „Житија Светих“, тумачења Јеванђеља по Матеју и по Јовану, тумачења Посланица Светог апостола Павла (Прве и Друге Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Прве и Друге Солуњанима), тумачења три Саборне посланице Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, две студије о Достојевском, „Философске урвине“, „Човек и Богочовек“, „Пут Богопознања“, „Монашки живот“, „Основно богословље“, „На богочовечанском путу“, као и бројне преводе Требника, Молитвослова, Свете литургије, Лавсаика и других дела.
Велики успех доживела је и његова књига о екуменизму. Многи су преподобног Јустина сматрали тајном савешћу Српске православне цркве. Широм православног света имао је бројне поштоваоце и сабрате у молитви.
Његови најближи ученици били су истакнути архијереји и богослови Српске православне цркве: блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), бивши епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) и епископ бачки Иринеј (Буловић).
Отац Јустин био је изузетно даровит проповедник. Проповедао је читавим својим бићем. Многа његова дела прво су била изговорена усмено, а сестре Манастира Ћелије записивале су његове беседе и касније их објављивале. И данас се у многим његовим делима осећа да су првобитно настала као жива реч упућена слушаоцима.
Језик оца Јустина одликовао се изузетном живошћу, стваралачком снагом и бројним новотвореницама. У преводу смо настојали да ту особину што верније пренесемо. Понекад смо били принуђени да прибегнемо извесним слободнијим језичким решењима како бисмо што потпуније дочарали дух његовог израза.
Све што смо учинили, учинили смо са жељом да речи аве Јустина пренесемо што живље и верније.
Овај велики делатник на њиви Господњој упокојио се 1979. године, на празник Благовести Пресвете Богородице.“
Издање је препоручено за објављивање од стране Издавачког савета Руске православне цркве (ИС Р25-505-0113).
Са руског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Rop.ru