Поводом празника Рођења Господа нашег Исуса Христа и наступајућег 2026. лета доброте Господњег, катихета Бранислав Илић је упутио проф. Ани Бојић и члановима хора преподобне мати Ангелине из Никшића, божићно писмо. Поред молитвене честитке поводом празника у којем се открива благодатна сила љубави Божје, у писму је посебна пажња посвећена јубилеју који ће никшићки хор преподобне мати Ангелине прославити у току 2026. године. У наставку доносимо у целости текст писма:
Мир Божји, Христос се роди!
Поштована професорице Ана, у Христу драги чланови хора преподобне мати Ангелине,
Љубав Богомладенца Христа која у ове благе дане греје и милује наша срца, надахнула ме је да Вам упутим божићну поруку у радости празника, а као сведочанство нашег заједништва пред колевком Богодетета Христа.
Прошло је више од две хиљаде година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога Царства записао два имена, Јосиф и Марија, а вероватно је неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име, име Исус, како је названо новорођено чудесно Дете. Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на „трећи род”, оне „млаке” који су час за Њега час против Њега, али увек са „задршком” и „одступницом”. Поменути пописивач није ни сањао да новорођено Дете, односно Његово необично име Исус (Спаситељ), представља највећи Дар неба земљи: Њега и Његово име благовестио је свети Архангел Гаврило Пресветој и Пречистој Дјеви Марији, потоњој Мајци Његовој, а тиме и Мајци свих нас. Та Личност и то Име Залог је помирења Бога и Човека после човековог отпадништва од Бога кроз грех, Залог ослобођења рода људског од греха, смрти и ђавола.
У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Уважена професорице и драги хористи, ову тајну љубави Божје пројављену у Оваплоћењу Очовеченог Логоса Господа нашег Исуса Христа, више од две деценије ви благовестите и проповедате песмом. Нама људима Господ дарује различите таланте (дарове) како бисмо Њему узносили вечну хвалу, али један од највећих дарова благодарећи којем најконкретније можемо славити Спаситеља нашег, јесте дар појања. Псалмопојац цар Давид каже: „Појаћу Господу Богу моме докле постојим“ (Пс. 103). Човек, ваистину, има потребу да песмом узноси славу Богу, баш као што ви то чините. Ваш хор није некакав скуп талентованих младих људи, он је благословена породица и духовна школа у којој стичете опит заједнице са Господом, свима светима, али и једних са другима. У хору који је слика једне духовне породице, ви се учите суштинској љубави, а самим тим, учите се да у лицу свакога човека видите лик Божји. Ова духовна школа вас уводи у тајну вечне радости, а уверен сам да у срцима свакога од вас одзвања позив апостола Павла: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се“ (Филип. 4, 4). Знајте да Ваше појање на Литургији бива саображено са ангелским појањем на небесима, а о томе нам сведоче многобројни примери из житија светих у којима слушамо о јављању небеских ангелских хорова.
Радосно прослављајући празник Рођења Христовог ми ходимо и ка новом 2026. лету доброте Господње. Наведена година је за ваш хор веома важна, јер ћете на дан спомена преподобне мати Ангелине крушедолске, 12. августа, прославити четврт века непрекинуте песме која се узноси са земље на небо. Ми јубилеје не прослављамо у комеморативном смислу присећајући се догађаја и успомена из прошлости, нити јубилеје обележавамо да бисмо се хвалили постигнутим успесима, већ значајне годишњице меримо вечношћу и нашом загледаношћу у Христа који је наш Пут, Истина и Живот (Јн.14, 6). У том духу, сваки јубилеј је прилика да заблагодаримо Господу на свему. Драги моји, у благодарности је смисао прославе јубилеја.
Двадесетпетогодишњица хора је прилика да једним устима и једним срцем узнесете благодарност Господу који вас је призвао да саборно и једногласно служите Цркви Његовој. Нико се од вас није случајно нашао у хору који носи име наше крушедолске светитељке, свако је од вас призван да умножавајући дар појања прославља Господа. Као што Господ одређене људе призива у свештенство, а неке призива у учитељску службу, тако је и вас призвао да Му служите појањем свештених химни. Овај јубилеј обавезује да се молитвено сетите свих људи који су пројавили делатну љубав према хору, међу којима је, пре свега, светопочивши митрополит Амфилохије који је пророчки и очински утемељио хор и трасирао његов пут. Старањем митрополита Амфилохија, касније његовог наследника Митрополита Јоаникија, а данас очинском бригом Митрополита Методија, хор преподобне мати Ангелине четврт века достојанствено оправдава своје постојање и постојано ходи ка тихом пристаништу.
Наша света Црква је у личности уважене професорице Ане препознала даровитост, професионалност, ревност, дар учитељства, богато искуство у области педагогије, а изнад свега, њену утемељеност у хришћанском етосу. О свему наведеном сведоче многобројна признања, међу којима је и орден преподобне мати Ангелине који професорица Ана као мајка хришћанка достојно носи и својим животом и делом оправдава. Хорски јубилеј који ће бити прослављен у току 2026. лета Господњег, благословена је прилика да се уметничком руководиоцу хора изрази благодарност за ревносно служење Цркви и мајчинско старање према члановима хора. Историја наше свете Цркве је богата великим именима светих жена које су храбро, достојанствено и са љубављу послужиле Цркви и своме роду. Трагом великих и светих жена ходи и професорица Ана која је у свом бићу сабрала најдивније врлине и одлике које су карактерисале многобројне светитељке: Храброст недавно прослављене свете мученице Јулијане, истрајност преподобне Анастасије српске, мајчинство преподобне Ангелине крушедолске, мудрост свете Антусе, мајке светог Јована Златоуста, као и љубав новојављене преподобне Ане, мајке светог Василија Острошког.
У радости празника Рождества Христовог желим вам срећан почетак јубиларне године, подсећајући вас да је моја љубав увек са вама, јер нас на ту христолику љубав обавезује и заповест коју је Господ упутио својим ученицима и апостолима: „По томе ће сви познати да сте ученици моји, ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13, 35).
Поштована професорице, драги хористи, браћо и сестре, драга децо, честитајући вам Божић и Нову 2026. годину доброте Господње, желим вам свако истинско добро и неотуђиву радост од Богодетета Христа, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди!
Ваш у Христу брат, пријатељ и сатрудник,
катихета Бранислав Илић