Његово Високопреосвештенство митрополит Серафим Китирски и Антикитирски Православне цркве Грчке издао је опширно саопштење у којем се осврнуо на недавну заједничку молитву цариградског патријарха Вартоломеја и папе Лава XIV и притом изразио забринутост због ових екуменских односа и православнеог предања.
Саопштење, под називом „Тачно изложње православне вере“ према спису светог Јована Дамаскина, подстакнуто је недавним догађајима којима су обележни 1700. годишњица Првог васељенског сабора у Никеји и празник светог Андреја Првозваног у Цариградској патријаршији.
Митрополит Серафим напомиње да обележавање ове годишњице „није имало, како би се очекивало, карактер свеправославног сабрања учешћем Њихових Блаженстава предстојатеља аутокефалних православних Цркава. Учествовала су два од 14 предстојатеља“. Он то приписује присуству папе, чије је учешће, како наводи, било супротно свештеним канонима.
Митрополит изражава забринутост због тога што је од укидања међусобних анатема пре 60 година, „забрана општења са изопштенима , јеретицима, инославнима и расколницима, коју предвиђају свештени канони, нажалост ослабила, те се стога молитвене службе са инославнима, па чак и са онима других религија, одржавају у име љубави“.
Он доводи у питање богословске дијалоге између православних и римокатолика, наводећи да они „стагнирају, према изјави њихових званичних представника“.
Митрополит Серафим позива на одбацивање теорије о гранама и схватања о два плућна крила, као и одлука из Торонта и Порто Алегреа које су биле „потпуно антиправославне и антипредањске “.
У вези са Заједничком декларацијом патријарха Вартоломеја и папе о наставку дијалога „у истини и љубави“ ка „жељеном обнављању пуног општења “, митрополит Серафим пише: „То би био део молитве за пуну примену Павловог израза ‘истинствовати у љубави’, са укидањем уније и поништавањем иновација у питањима православне вере и предања, као и јереси које су се појавиле после раскола паписта (1054).“
Митрополит такође изражава забринутост због заједничке Пасхалије (заједничког датума Васкрса), и притом наводи инцидент када је једна римокатоликиња пришла светом причешћу у једној његовој цркви ,рекавши „сада смо браћа“. Упозорио је да то „води заједничкој чаши, без предуслова!“
Митрополит Серафим закључује да су догађаји у Никеји и Цариграду „узнемирили и незадовољили“ оне „који поседују духовно расуђивање по Богу са доследним хришћанским животом“, док су задовољили оне „који су на овај потез гледали са хуманистичким критеријумима“. Он наводи: „Примена Павловог израза истинствовати у љубави’, са прецизним хришћанским значењем и значајем ова два појма – истина и љубав, јеванђеоска истина и хришћанска љубав – представља једино решење проблема.“
За портал „Ризница“ са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com