Од недавног објављивања информација о повећању плата свештенства у Грчкој, о којима смо извештавали, у грчкој јавности се појавило мноштво питања и коментара везаних за ову тему. Стога је Његово Преосвештенство Митрополит пољански и килкиски господин Вартоломеј, представник за медије Сталног Светог и свештеног Синода Грчке Цркве, након што је испитао неколико новинара, 19. јуна 2026. године издао следећу писану изјаву:
Дискусија која се развила последњих дана у вези са статусом плата јерараха покренула је оправдана питања и размишљања, али су и многе нетачности изнете у јавност, због чега је неопходно трезвено разјашњење.
Пре свега, потребно је нагласити да исплата плата свештенству представља историјску и трајну надокнаду од стране државе за огромну манастирску имовину која је одузета светим манастирима у периоду од 1833. до 1952. године, без пуне и једнаке надокнаде. Ова имовина је коришћена у корист целог грчког друштва, без обзира на верска уверења грађана, значајно доприносећи функционисању универзитета и болница, насељавању и подршци пољопривредника, избеглица, беземљаша и малих земљопоседника, као и стварању јавних и друштвено корисних простора и друге инфраструктуре од јавног интереса.
У том смислу, плате свештенства су историјски биле повезане са коришћењем црквене имовине за опште добро, а не са било каквим додељеним правом или привилегованим третманом Цркве од стране државе. Истовремено, недавно предложена регулатива коју је предложила грчка држава не уводи никакву нову привилегију. Она враћа исплату плата јерараха у оквир општег система јавне управе.
У грчком правном поретку, одговорност за управљање и институционална улога се такође огледају у висини плате. Стога су приходи јерараха повезани са одговарајућим нивоом плата највиших државних званичника. Тврдње о претерано високим или нетачно приказаним износима често се заснивају на погрешном тумачењу или намерном искривљавању стварних података. Стога апелујемо да се ово питање размотри са истином, праведношћу и међусобним поштовањем, далеко од претеривања и без стварања лаких сензација.
За Цркву која обавља своју пастирску службу, труд да се реше стварни проблеми људи је неодвојиви део пастирске одговорности и службе. Стога, овај посао сваки пастир обавља тихо, без рекламирања, у складу са Јеванђељем. заповест: „А ти кад дајеш милостињу, немој да зна лева рука твоја шта чини десна“ (Мт. 6:3).
Из Канцеларије за штампу
Светог синода Грчке цркве
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Romfea.gr