У недавно објављеном чланку под насловом „Халкидонска и Нехалкидонска црква: Објективан приказ“, митрополит Сава (Испер), који је на челу Антиохијске православне хришћанске архиепископије Северне Америке, излаже јасан став о тренутним односима између источноправославних и такозваних оријенталних православних Цркава, наглашавајући да, упркос побољшаним сестринским односима, светотајинско општење никада није успостављено.
Митрополит Сава је написао чланак као одговор на „осетљиво питање које је покренуто у разним круговима“ у његовој Архиепископији, напомињући да су многи верници „збуњени због непостојања тачних и званичних обавештења“ у вези са односима са нехалкидонским Црквама, посебно са Коптском црквом.
Митрополит напомиње да је до поделе Цркве дошло после Четвртог васељенског сабора одржаног у Халкидону 451. године, који је дефинисао Христа као „једно лице (ипостас) са пуноћом и божанске и људске природе“. Оријенталне цркве одбацују овај Сабор, држећи се уместо тога „једне природе од две“, стварајући оно што се сматра првим расколом у хришћанском свету.
„Свети Оци су правили разлику између израза ипостас (лице) и физис (природа)“, објашњава митрополит Сава, напомињући да су терминолошке разлике играле кључну улогу у неспоразуму. Док халкидонски православни користе посебне термине за лице и природу, „нехалкидонци тумаче реч ‘природа’ као да истовремено значи и ‘лице’ и ‘природа’“.
Чланак признаје да је дијалог између ових Цркава у 20. веку претпостављао да је подела можда првенствено језичка, а не суштинска. Међутим, митрополит Сава истиче значајан недостатак: „Ови богословски дијалози су остали на богословском нивоу без укључивања верника или преношења резултата дијалога њима“, што је довело до континуиране контроверзе.
Иако су се односи побољшали „званичним посетама, учешћем на богословском конференцијама и уписом студената из нехалкидонских цркава на теолошке студије“, митрополит Сава задржава традиционални православни став да светотајинско јединство није постигнуто: „Иако су Цркве подстицале сестринске односе, општење у Евхаристији и другим светим Тајнама није успостављено између њих.“
Митрополит закључује карактеришући тренутне односе као „братство, сусрет у љубави уз очување вере како је свака црква схвата, у нади да ће се постићи јединствени израз и превазићи историјски елементи који су продубили раздвојеност.“
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com