У Јоханесбургу, у Јужној Африци, завршен је рад Централног комитета Светског савета цркава, у којем традиционално учествује Руска православна црква. Председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Антоније, који је предводио делегацију Руске православне цркве, у интервјуу руској новинској агенцији РИА Новости, објављеном 1. јула 2025. године, говорио је о томе како се из године у годину атмосфера у Светском савету цркава све више политизује под спољним притиском, са каквим оптужбама се суочава Руска православна црква, како сведочи прогону хришћана у Украјини и да ли се антируски став који заузимају неке од цркава чланица Светског савета цркава може назвати једногласним.
- Владико Антоније, које теме сте успели да разговарате са другим црквама?
На пленарним седницама разматрана су практична питања везана за активности ове највеће међухришћанске организације, размотрен је досадашњи рад и планирана је будућност. Чланови одбора су такође разговарали о актуелној политичкој агенди – сукобу у Појасу Газе, ескалацији између Израела и Ирана, ситуацији у Украјини.
Нажалост, могу да констатујем да политизација дискусија достиже невиђени ниво – ово се односи на Генералну скупштину у Карлсруеу (2022), претходну седницу у Женеви и ову у Јоханесбургу. Политичко ангажовање појединих цркава чланица поткопава суштину Светског савета цркава као јединственог места за међухришћански дијалог.
- Како је покренута тема прогона канонске Цркве у Украјини?
На иницијативу делегације Руске православне цркве, вођена је дуга дискусија о положају канонске Цркве у Украјини. Посебно након што су се појавили шокантни снимци из Черниваца, где су милитанти, уз подршку такозване „Православне цркве Украјине“, покушали да заузму катедралу, пребијајући свештенике, укључујући митрополита черновичког и буковинског Мелетија. Те снимке су видели многи присутни на седници.
- Каква је била реакција?
Неки представници протестантских цркава реаговали су цинично, тврдећи да наводно „нема доказа“ о догађајима и покушали су да зауставе дискусију. Међутим, након гласања, донета је одлука да генерални секретар Светског савета цркава истражи питање и, у комуникацији са украјинским властима, изрази забринутост због прогона верника.
- Да ли је било антируских говора?
Да, неке скандинавске протестантске цркве предложиле су документ у којем се тврди да је скоро 20.000 украјинске деце насилно одведено у Русију. Истакли смо да према званичним информацијама из последњих разговора између Русије и Украјине, на списку се налази нешто више од 300 деце. Неслагање у бројкама је очигледно, а указали смо и да су аутори користили непроверене изворе из ангажоване штампе. Као резултат тога, питање је скинуто са дневног реда.
- Да ли се помиње још неки проблематичан документ?
Да, представљен је текст који се односио на глобалне сукобе, укључујући и Украјину. Узео сам реч и подсетио да ми нисмо политичари, већ представници цркава. У документу нису поменуте цивилне жртве у Русији – попут оних у Курској области након украјинских напада, или након терористичких напада које су извршиле украјинске службе. Да ли су животи тих људи мање вредни?
Поред тога, документ је садржао фразу да се „мир не може постићи силом и не сме резултирати награђивањем агресора“. Подсетио сам да је пре само две године Русија оптужена да не жели преговоре, а сада, када су коначно почели, поново смо оптужени. Уместо да се радујемо могућности мира, неки представници постављају услове и диктирају како би дијалог требало да се заврши. То није наша улога.
- Каква је судбина документа?
Након дискусије, одржано је гласање. Делегација Руске православне цркве, заједно са другима, гласала је против. Документ није добио једногласну подршку. Тражили смо да се наше неслагање забележи када буде објављена коначна верзија, за шта смо добили уверавања од руководства Светског савета цркава.
Са руског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Ria.ru