У беседи током освећења Цркве Госпе Радосне у Захлеу, у Либану, патријарх Јован X Антиохијски је упутио срдачну поруку мира, јединства и наде, изражавајући истовремено дубоку забринутост због текућих сукоба, посебно рата између Русије и Украјине.
„Посвећујемо ову цркву срцем које крвари због онога што се дешава између Русије и Украјине“, прогласио је патријарх. „Наше молитве Мајци Милости и Госпе Радосне су да зауставе рат из милосрђа за људе који крваре од глади, духа насиља, убијања и расељавања.“
Патријарх је понудио подршку верницима који пате широм словенског света, са посебном пажњом на вернике Украјинске православне цркве (Московске патријаршије). „Наше молитве су за нашу браћу и сестре у Украјинској православној цркви који плаћају цену своје вере затварањем цркава, конфискацијом имовине и забраном верских обреда.“
Он је нагласио дубоке историјске везе између Антиохијске и Руске Цркве: „Ценимо историјску улогу Руске Цркве, која је стајала и наставља да стоји уз Антиохијској Цркви од дана царске Русије до данас.“
Поздрављајући митрополита волоколамског Антонија, шефа спољних односа Московске Патријаршије, патријарх Јован X је упутио поздраве „Његовој Светости Кирилу, Патријарху московском и све Русије, и преко њега свим нашим браћом и сестрама у Руској Цркви.“
Чврсто је додао: „Потврђујемо да је Антиохијској Цркви било и остаће у сржи истине Исуса Христа. Само из Његове истине она црпи снагу и ослања се на Његову наду, и ни на једну другу.“
У беседи богатој симболиком и духовним размишљањем, патријарх је упоредио освећење цркве са крштењем душе, напомињући употребу воде, мира, моштију и светлости Јеванђеља: „Уградња моштију светаца значи, пре свега, да је човек позван да буде истинска Света Трпеза Господња. И он мора да зрачи врлином и светлошћу, баш као лампа коју смо упалили и поставили на Свету Трпезу.“
Размишљајући о широј поруци нове цркве у Захлеу, рекао је: „Долазимо од светлости Онога који је рекао: ‘Нека буде светлост.’ То је порука ове цркве, која се огледа у златним куполама, златним срцима њених верника и чистом срцу њеног оснивача, епископа Нифона Саикалија.“
Патријарх се такође осврнуо на сукобе у другим деловима света, укључујући Сирију и Газу.
„Налазимо се у Беки и наша срца крваре због онога што се дешава у Палестини, а посебно у Гази… Мир Гази и душама мученика Газе и нашег палестинског народа који крвљу своје деце плаћају цену трагедије која улази у осму деценију.“
Још једном је покренуо случај два отета епископа Алепа, Јухане Ибрахима и Булоса Јазигија, оплакујући међународну тишину о њиховој судбини: „Као да људи овог Истока, чије је достојанство повређено отмицом, убијањем и расељавањем, немају никакву вредност.“
Завршавајући своју проповед, патријарх Јован X усмерио је пажњу на народ Захлеа, похваливши њихову веру, отпорност и љубав према Христу: „Благословена Захле и благословена његова деца која цеде сок винове лозе својих срца заједно са виноградима својих поља и изливају га у љубави и миру.“
„Људима Захле, суседа долине, кажемо: Ви сте у срцу, а Захле је у нашим срцима. Она је она која цеди грожђе из својих винограда за онога који је рекао: ‘Ја сам лоза, а ви сте гране.’ Њему нека је слава и част у векове векова. Амин.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com