У сусрет спомену Светог оца Николаја, архиепископа мириликијског чудотворца: Тропар Светом Николи из српског рукописа Руске националне библиотеке, Q. п. I. 54, Параклитик и месецослов, крај 13. и почетак 14. века
У новорускословенским богослужбеним књигама, из којих се од друге половине 18. века служи у Српској Православној Цркви, тропар Светом Николају, као што је познато, почиње речима Правило вери и образ кротости и то је, заправо општи тропар Светитељу (Јерарху), који се данас, поје у свим храмовима наше Цркве. Међутим, у рукопису који смо проучавали, а који у себи има карактеристике дојерусалимске богослужбене праксе, – заправо изворне светосавске, оне која је била присутна у Цркви Српској до увођења Јерусалимског типика у 14. веку – поред тога тропара који тамо има инципит Исправљенију вере, наводи се и један други, за који смо мишљења да је до сада био потпуно непознат нашој црквеној јавности, те је, самим тим, нажалост заборављен, и ван употребе је. Тај тропар је у том рукопису, у првом његовом делу – месецослову, односно Синаксару, под датумом 6. децембар, у потпуности исписан, те га овде дајемо прво у транскрипцији, а затим и у нашем преводу.
Светаго отца нашего Николи, тропар глас четврти. Исправљенију вере, писан октебра двадесет втораго.
Други тропар глас осми: Илијину дрзновљенију уподобисе Мудре, цара обличил јеси; Ангел бо два крати избави три муже од смрти Славне; Тем и по кончине сијајеши чудеси. Чудотворче Николаје. Моли Христа Бога да спасет душе наше.
Светог оца нашег Николе, тропар, глас четврти: Исправљењу вере, писан октобра двадесет другога.
Други тропар, глас осми: Илијиној смелости, уподоби се, Мудри, цара си изобличио; (као) Анђео, (бивајући) пак, два пута, избавио си три мужа од (неправедне) смрти, Славни; због тога и по кончини (својој) сијаш чудесима, Чудотворче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Напомена: Долепотписани је, једном приликом, на овај тропар наишао у рускословенској служби Рођења Светог Николаја, карактеристичну само за Руску Православну Цркву, што значи да је овај тропар био познат и у руској богослужбеној пракси 12 – 13. века, из кога, сматра се, да потиче предање о рођењу светога.
Оригинална фотографија рукописа
За портал „Ризница“, транскрипцију са српскословенског
и превод приредио протопрезвитер Петар Бикар, парох пивнички
