Чланови никшићког хора преподобне мати Ангелине којим уметничким руководи проф. Ана Бојић, поводом празника Преноса моштију Светог оца Николаја, мирликијског чудотворца, походили су Бари где су узели учешће у литургијској прослави наведеног празника пред моштима једног од најпоштованијих светитеља. Доносимо детаљан путопис који су за наш портал приредили чланови хора.
Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, на пут смо кренули 21. маја у јутарњим часовима. Отпјевавши тропаре за срећан пут и помоливши се Господу и Пресветој Богородици, кренули смо ка Елебасану. Чинило се да смо са посебном емоцијом отпјевали тропар Светом Николају, чијим моштима смо се и упутили на поклоњење. У Подгорици нам се придружио и наш водич, Никола Поповић, који је од првог трена био дио нас, што је касније и сам казао – да је наш хор увијек и доживљавао као нешто своје и блиско. Истакао је да ћемо прије укрцавања на брод за Бари посјетити светиње у Албанији, приступити моштима светог Јована Владимира и посјетити манастир Светог Власија. Путујући ка Елбасану, схватили смо да тропар посвећен Светом Јовану Владимиру не знамо. Као и увијек, наша лична карта је сналажење у тренутку, па смо заједничким снагама направили нотни запис, и научили га у аутобусу.
У манастиру нас је дочекао свештеник, обасјан срећом због наше посјете. Цјеливали смо дио моштију, отпјевали тропар, а поред њега и још неколике композиције. Због оца који није знао српски, већ грчки језик, овом приликом смо се одлучили за грчке напјеве и молитве. На тај начин смо се упркос језичкој баријери молитвено споразумели са њим и размијенили љубав и снагу наше вјере православне. У дворишту цркве отпјевали смо и етно пјесме посвећене Светом Јовану Владимиру од Елбасана, а цијели доживљај употпунили су звуци фруле нашег Радована.
Следећа светиња коју смо посјетили био је манастир Светог Власија у Драчу. Након цјеливања икона и пјевања васкршњих молитви, посјетили смо и сиротиште које је названо „Дом наде“. У њему смо упознали дјецу која овдје одрастају, лишена родитељске љубави и бриге, али благословена људима који се о њима старају, уче их животу и ономе најважнијем – да буду добри хришћани. У нашим срцима тињао је пламен туге и саосјећања са овим предивним дјечијим лицима, неки од нас нијесу успјели задржати сузе, а нарочито они који и сами имају дјецу. Но њихове очи ипак сијале су неким посебним сјајем и учиниле да и кроз њих осјетимо Божју благодат, упркос потресним причама о њиховим животима. За њих смо отпјевали неколико пјесама, између осталих и пјесму „Ми смо дјеца неба“. Она је и њих и нас дубоко дирнула у таквој атмосфери и подсјетила нас на најчистију и исконску љепоту дјечје душе. Они су нам узвратили одигравши нам неколике кореографије, у чему су им се придружили наши Петар, Драгана и Милица. Ово мјесто нико од нас није напустио равнодушан, под тим утиском бићемо још дуго времена.
Након ових прелијепих и емотивних тренутака имали смо слободно вријеме, а затим смо се укрцали на брод за Бари. Уз молитву за мирно море, са великим нестрпљењем ишчекивањем тренутка када ћемо се поклонити светом Николају, кренули смо на ноћну пловидбу ка једном од најзначајних светитеља нашег православља.
После ноћне пловидбе Јадранским морем, јутро је почело са јасним небом, благословеним сунцем и васкршњим тропарима на српском, грчком и руском језику. На самом фериботу, тик пред одлазак у окриље светог Николаја. Литургија у базилици, где је окупљен цијели православни свијет. Радује се свети Николај, осјећа се у сваком луку, стубу строгог романичног израза.
Док пратимо Литургију, добијамо позив да певамо на архијерејској Литургији. Диван си свети Николаје, у делима и промислима својим. Тече Литургија у базилици Светог Георгија, хор пева срцем и душом. На причасном свештенство тражи да се отпоје Вјера вечна, вјера славна! Толико љубави, среће, полета и благослова јесте у тој католичкој базилици. Православље у свом изворном облику. После Литургије, са свештенством, монаштвом и владикама Украјинске канонске цркве поклањамо се моштима светог Николаја. Акатист и величаније светом Николају испуњава цијелу крипту, а молитва је усмерена Николају чудотворцу, усмена и душевна. Срце испуњава и понос, јер изнад његовог кивота налази се јединствена икона коју је даровао Свети Стефан Дечански, као уздарје за чудесно враћање вида, што је свети Николај учинио. Чудесна је и руска црква светог Николаја у новом делу Барија. У медитеранском амбијенту скровитих маслина, православна архитектура, задужбина Романових и царске црквице посвећене светом Николају и светом Спиридону. Господи помилуј и опрости ми, одзвања у акустичном сагласју икона и олтара.
После ноћне ушушкане пловидбе вођене кормилом светог Николаја, у храму Христовог Васкрсења у Тирани, дочекује нас благослов блаженопочившег архиепископа Анастасија, затим владика Натанаило, са моштима светог Јована Владимира и Kозме Етолског.
„Kрст свијетли који ти се јавио са небеса, проповиједао си свима“. А сви смо једно у православном сабирању и појању. Различити језици, али иста молитва што се најтананије осјетила, управо, на овом путовању, светињама Албаније и Италије. Радуј се свети Николаје, велики чудотворче! Радуј се свети Спиридоне, предивни чудотворче! Радуј се свети краљу Владимире, свети слуго владике Христа!
Доносимо видео-запис тропара светом оцу Николају мирликијском чудотворцу, који је у Барију милозвучно отпојао хор преподобне мати Ангелине: