У петак, 9/22. маја 2026. године, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског чудотворца, торжествено је прослављена слава Светониколајевског храма у Станишићу. На светој Литургији је началствовао протопрезвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Зачало из Апостола је прочитао новосадски катихета Бранислав Илић. Торжествености сабрања допринело је милозвучно појање полазника Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској.
После прочитаног јеванђелског одељка, прота Саво је прознео празничну беседу у којој је нагласио важност храма као места сусрета Бога и човека. Архијерејски намесник сомборски је поучио сабране о правилном поимању јубилеја који собом носе велику радост и благослов, али нас и обавезују да будемо достојни наследници наших великих и славних предака који су и у најтежним временима пројављивали делатну љубав према својим богомољама.
„Оно што ми чинимо 220 година са овога места, не може стати у неколико речи, зато у једној молитви и кажемо: Велики су Господе и чудесна су дела Твоја, нема речи која је кадра и способна да објасни чудеса Твоја. Богу није потребно наше опевавање на такав начин, али је Богу потребно оно што смо ми данас и претходних 220 година чинили на овоме месту. Литургија почиње речима Благословено Царство, Оца и Сина и Светога Духа, и сваки хришћанин у Литургији постаје учесник и сведок свега што се збило у домостроју нашега спасења. Молимо се Свемилостивом Богу, молимо се Живодавцу, молимо се Ономе који је са десне стране Бога и Оца, да и нас уврсти у ново небо које нам је Његовим Васкрсењем даровано“, рекао је архијерејски намесник сомборски у својој празничној беседи.
По заамвоној молитви, извршен је трократни опход око светог храма и потом је служен помен његовим упокојеним свештенослужитељима, ктиторима, добротворима, благоукраситељима и парохијанима. На самом крају молитвеног сабрања, извршено је благосиљање славских дарова, колача, вина и кољива. Овогодишњи кум је био господин Милош Бубања са породицом из Сомбора, док је залог кумства за следећу годину преузела госпођица Софија Лугоњић.
После литургијског отпуста речима благодарности сабране свештенослужитеље и верни народ Божји је поздравио протопрезвитер Славољуб Лугоњић, парох станишићки, указујући да се и овогодишњим јубиларним славским сабрањем исписује нова страница историје Светониколајевског храма у Станишићу, у којем се више од два века приноси света Евхаристија и остале свете Тајне и молитвословља.
Добротом надлежног пароха и љубављу овогодишњег кума сабрање је у атмосфери празничне радости настављено трпезом хришћанске љубави.
***
Светониколајевски храм представља срце питомог села Станишића на крајњем северу Бачке. Градња храма јр почела 1772. године, а према неким сведочанствима, и пре тога је постијало неко богослужбено место, јер се 1969. године помиње да село има један храм и петорицу свештеника. Садашњи храм је освећен, 20. децембра 1806. године, на дан спомена Светог Игнатија Богоносца и посвећен је спомену Преноса моштију Светог оца Николаја мирликијског чудотворца.
Светониколајевски храм иако релативно малих димензија, представља најлепши украс Станишића. Скромна једнобродна грађевина са полукружном апсидом је класични пример сеоске цркве у Војводини.
Храмовни иконостас Иконостас „Храма Светог Николаја” у Станишићу је рад непознатог аутора настао у другој половини XVIII века.
Иконостас је украшен иконама различите уметничке вредности, различитих стилова израде и времена настанка. Готово све иконе су сликане на лесониту, изузев престоних икона које су на дрвету сам бочних двери које су новијег датума. Сликарски рад одаје мајстора или мајсторе скромнијих сликарских могућности. Најуспешније сликарско решење је постигнуто на сцени Крунисања Богородице са појединим празничним иконама.
При Светониколајевском храму у Станишићу до сада је служило осамнаест свештеника, а међу њима се посебно издваја знаменити презвитер Владимир Родзјанко, потоњи епископ Василије, православне Цркве у Америци. У храмовном Летопису налазимо податак да је залагањем оца Владимира и његове супруге основан је хор у Станишићу са двадесетак чланова. Станишићка парохија се данас поноси чињеницом да је Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. др Иринеј рођен и одрастао у Станишићу.
Приредила редакција портала „Ризница“
